Let debele dame...

Zaustavite Zemlju - silazim.

30.05.2016.

Let debele dame... moj stari blog aktivan u periodu 24.10.2010. - 24.02.2013.

Let debele dame... Zaustavite Zemlju - silazim. 24.02.2013. Ponekad, samo kroz snove došetaš u dane nove i podsetiš da jedini si spas... Dragi deko... rođendan mi je. Devetnaesti. Znam, srećan mi rođendan. Okej, verujem. Ali nije isto. Nije isto kao kad si ulazio prvi u moju sobu da čestitaš i vikao:"Ma-rija!" Znam, nisi ti kiv, sve je to sastavni deo života, ali... nedostaješ. Puno, puno nedostaješ. Setim te se svakog dana. A ovaj život ide nizbrdo. Nije sad da ja tu nešto patetišem, nije smak sveta, svi smo mi ovde i dalje srećni i zadovoljni životom, samo... čini mi se da nikad manje svoj život nisam držala u svojim rukama. Izmiče mi i nisam u stanju da kontrolišem ono što se dešava. U stvari, mogla bih, samo sam mnogo lenja. Nekako... odrastamo valjda, pa više ne umemo da se radujemo malim stvarima. Razumeš? Nekad smo bili srećni kad smo sa tobom ubacivali kestenje u šporet, da puca. I da nerviramo babu. A sad... pa sad ne može da me usreći onako pravo ništa osim toga da upišem fakultet. Velika stvar. Fakultet. I kestenje. Da mi je samo malo da se vratim u ono detinjstvo, da mi najveća briga bude što me teraju da spavam kad mi se ne spava, ili kako da uložim snagu da sredim sobu... sad sređujem sobu onda kad hoću da mi to skrene misli ili kad treba nešto drugo da radim. Pa je često i sređujem. I ne, ne patetišem ja sad, ne brinu mene ove brige, koje su veće nego pre 10 godina, 5 godina. Mene brinu one koje će biti za 5 ili 10 godina. Jer život nepovratno ide u tom smeru, i ne mogu nazad... P.S. I dalje spremam kokice onako često. Samo više ne spremam još jednu porciju neposoljenih za jednog divnog srčanog bolesnika... Linda Lejn Objavio/la LindaLejn u 19:12, 1 komentar(a), print, # 01.09.2012. He said that I'm his Brown Eyed Girl. Znaš onako kad odjednom ugledaš čitav svet u jednim očima... kad vreme stane, sekunde stanu, muzika u pozadini se gubi... kad te oči postanu i predstava i glumci i kulise iza kojih vidiš sve... kad više nije bitno šta će biti, čak ni šta je sve bilo, već samo šta je sad... kad srce lupa toliko jako da misliš da odzvanja cela soba, da je previše buke, a... do daha ne možeš da dođeš, pa dišeš isprekidano, glasno, pa sve brže, a sve sasvim usaglašeno sa disanjem one druge osobe... kad se gubiš u trenutku, kad ste toliko blizu da ne znaš da li ti prija ili smeta, šta želiš dalje, kad uopšte ne možeš da rasuđuješ... bitno je samo da to ludo srce ne iskoči, ali ti se tu ništa ne pitaš... ti si daleko izgubljen u tom tuđem pogledu, gde su se dva sveta spojila u jedan, dva srca kucaju kao jedno, a dve duše se zamrse da se više ne zna razlika; sve bude isto. Znaš kad onda i ne primetiš razliku između maločas i sad i uopšte ti nije jasno kako su se te usne toliko primakle tvojima, i kakve to veze uopšte ima sa srcem?! Kad ne možeš da ga obuzdaš, kad ne možeš da se pomeriš, čak i da je pitanje života i smrti ne bi mogao... ma ni da kažeš bilo šta... Pa kad zažmuriš i osetiš svu nežnost tih usana na tvojima, koje su odjednom još nežnije... Pa toplinu i mekoću tog jezika koji se prepliće sa tvojim, koji je odjednom topao i nežan. Pa kad se gubiš u dodirima, rukama, poljupcima, i najviše uzdasima i lupanju te male spravice u grudima, kad se tela isprepliću da se više ne zna ko je ko ni šta je šta. Kad ne znaš više šta ćeš od želje koja izbija iz tebe na sve strane, a ti ne možeš da je obuzdaš. Pa znaš ono... kad sve prođe... a ti znaš da nisi pogrešio... kad se nijedan deo tebe ne oseti krivim i ne oseti kajanje, već samo zadovoljstvo i ispunjenost... E ako znaš sve to... to ti je, prijatelju, sreća. Objavio/la LindaLejn u 03:26, 0 komentar(a), print, # 11.05.2012. I ja ništa ne bih znala o sreći da te još nisam pronašla... Nemoj nikada, nikome da oduzimaš nadu. Možda mu je to sve što ima. Objavio/la LindaLejn u 15:40, 0 komentar(a), print, # 12.04.2012. Naslov posta. Mama, znam da misliš da on mene ne voli kao što momak treba da voli devojku. Mama, kad nam je hladno, on skida sa sebe i oblači mene. Mama, kad me zabole noge od šetanja u štiklama, on me nosi koliko treba. Mama, kad se prehladim, on želi da prenoćim kod njega samo da bi me utoplio i kuvao mi čajeve. Mama, kad plačem, a i sama znaš da često plačem, on se ne ljuti; on se trudi da me oraspoloži, nasmeje, razvedri; on govori lepe reči, smešne reči. Mama, kad se smejem, on se smeje sa mnom. Mama, kad tražim haljinu za žurku, on ide tri sata sa mnom po gradu, iako to mrzi najviše na svetu. Mama, on me, kao i ti, uvek tera da jedem. Mama, on se ljuti kad neću da jedem, a skoro nikad neću. Mama, on... on me najviše voli kad se ne šminkam, i ne oblačim moderno, kad sam u trenerci i kućnoj varijanti. Mama, on ide sa mnom na fensi mesta, samo jer se meni ide. Mama, on odlaže svaki dogovor ako ima šanse da me vidi. Mama, on me tera da učim kad mi se ne uči. Mama, on se ljuti kad kažem da ne mogu da učim. Mama, on mi piše po dvesta poruka dnevno, jer se meni piše. Mama, on ne izlazi u grad kad se meni ne izlazi. Mama, on uvek razumno traži rešenje, a ja se ponašam kao dete, histerišem, nerviram se. Mama, ti misliš da on mene ne zaslužuje. Mama, opasno grešiš. Mama, on mene voli najlepše na svetu... Mama, on mene čini najsrećnijom na svetu... Mama, on je najbolji dečko na svetu... Mama, Mama. Mama... Objavio/la LindaLejn u 02:02, 4 komentar(a), print, # 11.04.2012. Sustajem. Odustajem. Pritiska me kao pegla. Objavio/la LindaLejn u 01:57, 0 komentar(a), print, # 10.04.2012. U ljubav verujem. Možda i preterujem. Možda trebalo je ranije da popričam sa tobom. Oči k'o u psa - to sam kao nova ja: tužna, bezvezna i verna svojim željama. Objavio/la LindaLejn u 14:21, 0 komentar(a), print, # 27.03.2012. Svi dugi dani i duge noći ostaju za nama, znaj, biće nam lakše ako smo skupa, nemoj da misliš na kraj. A šta bi ti sad od mene još, kad dadoh sve što sam mogla, ti znaš da volim te, volim te još, hoću da ostarim s tobom!!! Objavio/la LindaLejn u 20:02, 0 komentar(a), print, # 21.03.2012. Maala, ovaj put si stvarno loše odigrala, mala. Objavio/la LindaLejn u 00:12, 0 komentar(a), print, # 17.03.2012. Ova noć bez spokoja je samo moja... Bože, koliko ga volim... Hoću li ikada uspeti to da mu dokažem? Želim, želim to sad više od svega! Samo da mu pokažem koliko mi je stalo! Koliko ne mogu da živim bez njega... Jednostavno ne mogu, ne ide... Samo što sam kasno to shvatila... Zašto uvek kasno? Uvek sve radim kasno... Jebiga, moja Katarina... ovaj put si opasno zabrljala... Snosi posledice sad. Ne mogu da snosim, nisam jaka... E, vidiš, o tome si trebala ranije da razmišljaš... Mogu samo da obećam da ću sve da dam da ispravim ovo, da sve bude kao pre... Iako više ne znam ni da li je moguće, ne znam ništa. Sad još manje nego pre, anđele moj.. Znam samo da te volim najviše na svetu, i da prvo jutro koje se probudim bez tebe neću znati šta će biti sa mnom... Ali, znam da sam sjebala sve, i znam koliko sam kriva... Potrudiću se, samo ako mi daš vremena... VOLIM TE, PO KO ZNA KOJI PUT. TVOJA MALA GLUPAČA. Objavio/la LindaLejn u 20:39, 0 komentar(a), print, # 17.03.2012. SAMO DA DOBRO SI, TI ZA MENE NE BRINI, SAMO DA DOBRO SI, NEK TE DRUGA ZASLUŽI!!! Još ti se radujem, a nemam zašto biti ponosna na nas, još ti se radujem, i svoje tajne tebi govorim na glas, k'o da je s nama isto kao prije, a nije... Objavio/la LindaLejn u 20:30, 0 komentar(a), print, # 17.03.2012. Ja sam prestala da budem tvoje platno na kom ti možeš da slikaš celi svet... Kad oprostiš seti me se ponekad, više ti ništa ne tražim, samo jedno reci mi: Reci mi da l' bi opet bio onaj isti ti, moj i nasmejan da te vreme vrati, i da te opet pogledam onako kako znam, da l' bi poželeo isto što i nekada? Isto što i ja sada kad te više nema... Objavio/la LindaLejn u 20:26, 0 komentar(a), print, # 13.03.2012. O, Bože. Gde je moja budućnost? Objavio/la LindaLejn u 22:03, 0 komentar(a), print, # 10.03.2012. Po prvi put iskreno poželim da prećutim. Objavio/la LindaLejn u 18:55, 0 komentar(a), print, # 10.03.2012. Da se nosite u pičku materinu i ti i pičke i obrazovanje! Objavio/la LindaLejn u 00:53, 0 komentar(a), print, # 07.03.2012. Hvata me panika. Objavio/la LindaLejn u 22:03, 0 komentar(a), print, # 07.03.2012. Ko mi krade te, krade od mene? Uzima mi sne... Da li ću ja uvek biti osoba koja može svaki put da pređe preko svega? Da da poslednji dinar ako neko traži? Da da poslednji zalogaj onom ko traži? Da uradi nešto za nekoga? Da pomogne? Da se nikad ne naljuti? Da uvek oprosti? Da uvek zaboravi sve loše stvari? Da se samo smeje? Ne znam. Mislim da posustajem. Nisam ja svetica, naprotiv. Grešim, grešim dosta, i svaki dan pravim greške. Ali nemojte me osuđivati, čak i vi koji ste bolji od mene, ako ste bolji. Možda vam zavidim. Možda znam šta je ispravno, ali me razum slabo služi. A ti si me malo razočarala svojim argumentima pre neki dan. Jer znam da si neko ko može da smisli mnogo bolje argumente od onih površnih. Ovaj svet je površan. Jesam li ja jedina koja traži dublji smisao u svemu? Opravdanje za sve? I ne, nije me blam, nije me sramota, kad već pitaš. Ničeg što me čini srećnom, a srećna sam. Na neki devijantan i svoj način, malo sjebano, ali srećna. Samo malo luda u vašim očima, onda kad svi mislite da radim protiv sebe... Nema veze. Ja znam. Ja mogu. Ja ne gledam, ne posmatram, ne vidim. Ja osećam. I ne mislim da mi je to mana, zaista ne mislim. Samo mislim da sam kompleksnija i bogatija osoba od vas kojima se svet svodi na lepotu i ružnoću, a ne na sreću i tugu. Razumem ja da danas svet jeste takav, ali... ja nisam. Meni je to tužno. I ne hvatajte me više na tu foru, znam šta je dobro za mene. Objavio/la LindaLejn u 19:37, 0 komentar(a), print, # 05.03.2012. Pitaju me za tebe... a ja ćutim. Šta mi se dešava sa životom? Zašto postaje sve gori i gori od kako sam napunila osamnaest? Zašto ste svi vi ljudi odjednom protiv mene? Ne znam gde sam pogrešila... Gde je sve odjednom krenulo nizbrdo. Ne znam ništa, odjednom ne znam ništa. Pitaju me za tebe... a ja stavljam ruke u džepove... Objavio/la LindaLejn u 19:37, 0 komentar(a), print, # 18.02.2012. Srećan mi rođendan... Nisam patetična, nisam ništa, ali... više mi se ne slavi. I sad, 'ajmo polako... Ceo dan lažnog smejanja i osmehivanja, kad mi nije do toga. Samo da biste se vi osećali lepše, osećali da ste učinili nešto. A ono najbitnije ste mi uskratili. Nema veze. Biće još godina. Ne punim ja poslednji put osamnaest godina... Objavio/la LindaLejn u 12:36, 4 komentar(a), print, # 17.02.2012. Bio je ovo prvi rođendan kom sam se radovala, a ti si i od njega uspela da mi napraviš problem. Hvala ti. Objavio/la LindaLejn u 19:13, 0 komentar(a), print, # 14.02.2012. Jeb'o Valentinovo, prošle godine mi je i značilo nešto. Objavio/la LindaLejn u 01:18, 0 komentar(a), print, # 13.02.2012. Zar ne osećaš da sve teža postaje ova naša ljubav? Sa bezroj ruku grlila je Kaća... Objavio/la LindaLejn u 22:10, 1 komentar(a), print, # 06.02.2012. Piši mi, brate... Kako si uopšte uspela da toliko grešaka strpaš u poslednje dve i po godine? Eh, moja Rina. Nauči li, već jednom? Objavio/la LindaLejn u 02:06, 4 komentar(a), print, # 06.02.2012. Al' ono što mi svake noći radiiš, to se ne zaboravljaa . :) Objavio/la LindaLejn u 01:51, 0 komentar(a), print, # 02.02.2012. Jedan i nula pet (neko misli na njuu.) - Sara, neko misli na tebe. Mojoj Sariti rodjendan danas. Razmišljam šta čovek da poželi takvom jednom stvorenju? Njoj, koja će uvek da dobije šta zacrta? Njoj, koja će da ostvari svaki svoj cilj? Njoj, koja će zasigurno da ostvari svaku svoju želju? Ne znam, nisam pametna. Srećan ti rođendan, srećo moja! Sunce moje drago! Objavio/la LindaLejn u 01:05, 1 komentar(a), print, # 29.01.2012. . E, al' ja ne mogu da verujem da ću ja za 3 nedelje da napunim 18, a da kad pitam ćaleta da idem na piće, on mi kaže da dođem do 9! Ja ne verujem. Razume se da mi se ne isplati ni da idem. Objavio/la LindaLejn u 19:33, 1 komentar(a), print, # 29.01.2012. Ovo su usrani dani - k'o da govna padaju sa neba sve do kasnog kurca, pa pravim omlet od svog srca... Objavio/la LindaLejn u 19:23, 0 komentar(a), print, # 29.01.2012. Gomila ljudi, čavrljaju koještarije, kao, prisni i bliski, a mislim da pizdim od istih i svih tih šminki. Najviše mi smeta što se iz ove kože ne može. Hoću da odem, hoću da me nema ovde, da me nema nigde, hoću da se ujutru ne probudim. Eto, ne tražim mnogo. Objavio/la LindaLejn u 19:19, 0 komentar(a), print, # 28.01.2012. O-o. Najebasmo. Objavio/la LindaLejn u 17:23, 0 komentar(a), print, # 25.01.2012. What a wonderful day! ^^ Snow. *_* Objavio/la LindaLejn u 23:54, 0 komentar(a), print, # 23.01.2012. Oprosti mi, Katrin, možda nisam bio fin, mada si mi bila draga. Ne umem: Umem: - da pevam; - da pišem, kao, a i tim ne baratam najbolje - da igram; već duže vreme; - da naštimujem gitaru na sluh; - da se snađem u par sportova; - da odredim ritam sviranja gitare; - da radim matiš lepo; - da klavijaturu sviram različito - da se snađem lepo levom i desnom rukom; u engleskom i španskom; - da se smejem - ništa drugo da sviram; - da plačem; - da crtam; - da volim; - još gore bojim; - da kasnim; - da šminkam; - da se foliram kad treba; - da hodam na visokim štiklama; - da shvatim ono što ne vidim A ni ovih stvari baš ne mogu (hemiju, u fizici one oblasti koje sad da se setim, ali dobro, se tiču struje ili sličnih stvari menjaću vremenom oba spiska. koje se ne vide na oko); - da naučim lekciju, osim napamet; - da radim funkcije iz matiša; - da govorim strane jezike, osim engleskog; - još uvek da vozim auto kako treba; - da kuvam, ništa; - da sedim po nekoliko sati i učim; - da istrajem; - da se ljutim dugo; - da lažem. I još mnogo stvari kojih trenutno ne mogu da se setim. I kako sad da se čovek ne smori, i da mu se živi kad shvati sve ovo?! Ne znam, nije mi ni do čega, jer sve čega se dohvatim mi ne ide, i ne umem da istrajem, i samo se nerviram. Dođe mi da razlupam ovu gitaru svaki put kad je uzmem u ruke. Prodaću je, jednostavno, i da završim sa tim. Zašto da sebe maltretiram svaki put? Ne osećam se kao da vredim, uopšte... Objavio/la LindaLejn u 16:37, 0 komentar(a), print, # 22.01.2012. Jedva čekam proleće. THE LAST NIGHT WAS... hm... perfect? Objavio/la LindaLejn u 15:28, 0 komentar(a), print, # 20.01.2012. Neću da ti pišem, nikad više. Neću. Nikad. Mrzim cigare, i mrzim Marka, i mrzim sve što mi ne da da te imam do kraja, onda kad te nemam. Objavio/la LindaLejn u 01:57, 1 komentar(a), print, # 13.01.2012. Ja neću da se smejem, jer to je jeftin blef... Ne kažem ja. Jeste da spavam svaki dan do posle podne, kad se kroz prozor moje sobe oblaci već naljute i posive, i ne vidim to jutarnje sunce o kome svi toliko pričaju, ali... nije mi žao. Znate, ovako je lakše. Mnogo. Ne proživljavam svaki dan ono što bih proživljavala. Ono što me čeka bez tebe. Ovako ustanem, raspadam se po kući malo, nešto pročitam, napišem, i već je vreme da uveče izađem sa nekim do grada, da prošetam - u zavisnosti koji je već dan. Ne stignem da razmišljam o tom dnevnom prokletstvu koje bi me čekalo svaki dan iznova. Koje si mi ti naneo. I tako, svako ima svoje načine. Ja sam moj pronašla. Pustite me da se raspadam, dok delići mene ne reše da ponovo naprave jednu celinu. Biću ja dobro, ne brinite za mene. Kako se ono kaže... ''Moja priča je tek počela.'' Objavio/la LindaLejn u 14:22, 1 komentar(a), print, # 11.01.2012. Svako ima nekog koga više nema, k'o što tebe imam i što nemam ja. Objavio/la LindaLejn u 16:30, 2 komentar(a), print, # 11.01.2012. Jebiga. Niko od nas ne bira ko će da ga nervira u svom deliću svemira... Objavio/la LindaLejn u 16:29, 0 komentar(a), print, # 11.01.2012. Dokle taj glupi džoker: "Ćuti, dobro je!" Ma nije! Hajmo, moje noćne ptice, u još jednu besanu noć razmenjujući životne priče... Uteho moja. Objavio/la LindaLejn u 02:28, 2 komentar(a), print, # 02.01.2012. Dementorov poljubac. Ja sam zaista ceo svoj život verovala u magiju, u sav taj svet Harija Potera... U postojanje Hogvortsa naročito.. Jeste da ja za mesec i po dana punim 18 godina, ali to me neće sprečiti da i dalje tražim... magiju. Nikad me taj osećaj neće napustiti. Ma koliko godina imala. Ja znam. Pa eto, zato sam i preimenovala blog. (Za neupućene, ''Let debele dame'' je poglavlje iz ''Hari Poter i zatvorenik iz Askabana''. :) ). Enjoy! :) Objavio/la LindaLejn u 20:09, 0 komentar(a), print, # 30.12.2011. Ja bih njega sad ubila, svega mi. Objavio/la LindaLejn u 13:40, 0 komentar(a), print, # 30.12.2011. tadadam. Ne, ne, ne, ne, ne, ne ostavljaj mene, noćas su mi lađe sve potonule. Ne, ne, ne, ne, ne, ne ostavljaj mene, i ne daj mi da govorim u snu. Objavio/la LindaLejn u 00:01, 0 komentar(a), print, # 23.12.2011. A letela sam nekad, letela i ja, imala sam krila, krila leptira... Neki ljudi padnu, i opet polete. Ja bih htela tako, al' ne mogu bez tebe. Objavio/la LindaLejn u 17:24, 0 komentar(a), print, # 22.12.2011. Uporno stavljam zarez na mesto gde je odavno trebala da bude tačka... Objavio/la LindaLejn u 19:54, 0 komentar(a), print, # 18.12.2011. Samo da obavestim one koji me čitaju i kojima je stalo da je gotovo... Raskinula sam... Posle 16 meseci i 3 dana. Kraj. Objavio/la LindaLejn u 15:00, 2 komentar(a), print, # 17.12.2011. Dajte mi vina, ja nemam drugih želja! Ni bližeg roda, ni boljeg prijatelja! ''Nova godina nam ne donosi ništa, to je noć kao i svaka druga, umorna od svega ležem da spavam, sutra me čeka stara tuga...'' Lepo ja kažem, na kraju ću da izađem na ulicu i bacam petarde, kao i svake godine dok nismo ''odrasli''. Kakve žurke, kakve pičke materine, kad sam u startu znala da od toga nema ništa. Možda je mama u pravu. Možda sam se stvarno sjebala za ceo život. Tačnije, za celu mladost. A neću tako, jer imam previše da dam, neću da odustanem od sebe i od sna! Razboleću se. Objavio/la LindaLejn u 16:08, 3 komentar(a), print, # 17.12.2011. Dosta samosažaljenja, Katarina, ustaj iz kreveta već jednom. Hoću ja, samo me mrzi..opasno mrzi... Ovako mi je bolje. Objavio/la LindaLejn u 13:01, 2 komentar(a), print, # 11.12.2011. Ja nisam čedo proseka, mene ne vuče oseka... A ti na mene stavi upitnik, pa rekni da l' ti možda delujem k'o gubitnik - ma nema šanse, šta ti je! :)) Ja nisam luzer, o, naprotiv, meni je osmeh light - motiv... Objavio/la LindaLejn u 14:00, 7 komentar(a), print, # 09.12.2011. Jugar a las cartas usando tus cartas de amor... Mandar un email a la Luna y la Luna responde que no... Pensar siempre en ti, contar hasta tres y no saber nunca lo que pasa! <3 Reir para ti... :) Objavio/la LindaLejn u 20:11, 1 komentar(a), print, # 09.12.2011. Zašto uvek ispada da se samo ja derem i da sam samo ja nadrkana na ceo svet? I zašto mi se u poslednje vreme opet stalno plače kad je sve super? Mrzim pitanja na koja nemam odgovore, i za koja znam, ma koliko razmišljala, da neću doći do odgovora... Objavio/la LindaLejn u 20:04, 0 komentar(a), print, # 06.12.2011. Tebi bih dala svoje internet sate, ovako nezgrapna trenirala karate, odrekla se polovine svoje plate, odrekla se polovine svoje plate. Tebi bih dala i ono što nemam, i pored pizze svašta ja znam da spremam. :P Tebi bih dala i sredinu palačinke. <3 Objavio/la LindaLejn u 20:10, 1 komentar(a), print, # 05.12.2011. Stvarnost se saplete samo na tren, i to je to... Al' eto, ima lica što ulube lobanju, pa se pitaš ko li su. Slično kao kad boli zub, a ti jezikom čačkaš, ne mož' da se maneš, mada smeta. Vrag bi znao šta nas tera da čačkamo bolna mesta. Ko su ti svi ljudi što ih u prolazu srećemo? Glupi pogled, ništa više znati nećemo. Al' odjednom neka seta seti te na vrhu svega: svi smo mi hladni, k'o fol, jeb'o romanse iz poema. Al' ova kora tu gore je zbog kamuflaže i fore; tamo ispod vapiš ipak da srodne duše postoje. Da joj s licem psiha priznaš da ne vidiš druge žene, da će se desiti kraj tebe ako ona ne bude kraj tebe. Onako s dečačkom patetikom, čisto naivno, i smešno čak, k'o da je za tri dana zvezda pad i sveta smak! Onako kako priznajemo samo onda kad smo mortus. Onako kako trezni lažemo za istu stvar. Onako kako se tešimo da je u nedostižnom čar, dok šakom teramo mušice mašte u mrak. Objavio/la LindaLejn u 22:31, 0 komentar(a), print, # 04.12.2011. Zbog mene ne plači, suza nisam vredna. Kasno je da se sada menjam. Objavio/la LindaLejn u 17:17, 2 komentar(a), print, # 04.12.2011. Samo snovi teku uzvodno. :) Hajde reci svoje ime: Kazna ili Nagrada? Ako si od cnog vraga, što je tako, tako slatko? Ako si od samog boga, zašto traje tako kratko? Zašto prolazi? Objavio/la LindaLejn u 13:35, 0 komentar(a), print, # 27.11.2011. Još jedan tužan dan, i sve podseća na san, nek probudi me neko, ovo stvarno boli! Al' nema nikoga, osim hladnog odjeka, i čudnih mirisa u mojoj sobi... U ljubav verujem, možda i preterujem, možda trebalo je ranije da popričam sa tobom!! K'o vrabac kišu predosetim, sapliće život da me podseti da skoro će kraj, da je šareni zmaj jači od konca mog srećnog detinjstva. I ne bih nikad rekao frka u praznom džepu kada zbuni se ruka, samo ti trepni kao da me razumeš, i cela priča imaće smisla... Ne boli me ni kad se drugi nasmeju, šta oni znaju sem da laju i puze, ali me boli kada nemaš ideju šta da mi šapneš kada naviru suze... Boli me žulj u čizmi ludih skitnica, boli me muk svih onih napuštenih, ružnih ulica, bole me rane koje samom sebi napravim, al' nekako najviše me boliš ti. U gradu što se nikad neće zvati mojim previše mislim, dakle, jedva da postojim. Makar me slaži da me stvarno razumeš kad dirnem zvekir na grudima tvojim... Anđele moj... Objavio/la LindaLejn u 14:21, 2 komentar(a), print, # 26.11.2011. ''Ja misliću na tebe i kad te svi zaborave, i zvaću tvoje ime i kad bez glasa ostaanem...'' Upravo došla kući od njega, ispratio me taksijem, i baš ova pesma bila je na radiu... Baš odgovara mom trenutnom stanju, mada ne slušam tu vrstu muzike. Moram da je pustim sad. :) Objavio/la LindaLejn u 01:08, 0 komentar(a), print, # 24.11.2011. Jebeno najviše na svetu. I sve je kao pre, još si moj anđeo... Objavio/la LindaLejn u 22:49, 0 komentar(a), print, # 24.11.2011. Zovi me, zovi na greh. Evo ti sve, i suze i smeh... Objavio/la LindaLejn u 11:46, 0 komentar(a), print, # 23.11.2011. Ooo, daa, taj petak je suuviše daleko. :/ Objavio/la LindaLejn u 00:50, 0 komentar(a), print, # 21.11.2011. ...Jer sreća je lepa samo dok se čeka, dok od sebe samo nagoveštaj da.. ''Čeznem da te ostavim zauvijek, ali se ne usuđujem, strahujući da bi mogao otkriti moj kukavičluk. Zato ponosno dižem glavu i dolazim vesela u tvoje društvo. Neprekidne strijele iz tvojih očiju čine da je moj bol vječito svjež.'' Objavio/la LindaLejn u 23:22, 1 komentar(a), print, # 21.11.2011. Kako tako nikad ne kažeš reč koju bi trebalo? A znaš kao: možda se vrati da mi kaže još nešto. Uvek ta jebena lažna nada. A neće. I onda se ponovo ta moja zaljubljenost pretvori u gorčinu... ___________________________________________________________ Naprosto, ja sam čekati znala, kao niko na svetu. I ogovaram te, ogovaram te iznova i iznova ovde na svom blogu, jer znam da ni njega ne posećuješ odavno... I kao da ne može više da boli, jer znaš koliko je bolelo u poslednje vreme, sad je samo... nekako sve ravnodušno. Osim u jutrima kad sam zaljubljena ponovo... Objavio/la LindaLejn u 23:18, 0 komentar(a), print, # 20.11.2011. Časti me, Noći, stara prijateljice! U čašu natoči žudnju da me slomije... Zar nisam dovoljno gubila, ko će izmeriti bol? Do očaja ljubila! Namerno bežala da bih se vraćala! (; Objavio/la LindaLejn u 21:48, 0 komentar(a), print, # 20.11.2011. Ostavio je trag po telu mom, koji nikad, nikad neće da prođe... Nee, ti nisi htela anđela, htela si crnog đavola, od njega si to i dobila! =) Objavio/la LindaLejn u 19:43, 0 komentar(a), print, # 20.11.2011. Eh, da je barem ostalo više dobrih bendova... Bojim se izlizaće mi se krevet od tolikog razvlačenja po njemu i odlaganja obaveza... Ne, ovo definitivno nisu moji dani. Mada sam se jutros ponovo zaljubila. ''Jesen je, doduše, ali malo sam prestar da bih čekao samo na proleća...'' A i prošle sam jeseni bila zaljubljena... Sve to ima svoje... I ko zna zašto... Nikada više neće biti onako. Znaš da će biti drugih lica, drugih trepavica i drugih usana, ali neće biti iste. Biće drage, ali ne i najdraže; biće lepe, ali ne i najlepše; biće mile, ali ne i najmilije. Objavio/la LindaLejn u 18:55, 0 komentar(a), print, # 18.11.2011. Hoću da vidim proleće u tvojim očima. Znaš šta je tužno? Znaš šta najviše boli? Da bi nas neko voleo moramo se izobličiti koliko je potrebno da se uklopimo u njegovu sliku o nama. Inače je on razočaran i oseća se izdanim. _____________________________________________ I korak napred, natrag dva, valjda nam je takva sudbina... Godine prolaze, neka idu bez mene. Objavio/la LindaLejn u 12:32, 0 komentar(a), print, # 17.11.2011. Ne brini se za me, ja sam već navik'o sam, bez svjetla usred tame, po vodi hodati znam... Lelo, ti ne znaš, lelo, da ranjen sam, lelo, u srce baš, lelo, zar me i ti ostavljaš? ___________________________________________ Meni je teško, najteže, kad novembar tužno zalaje... Objavio/la LindaLejn u 13:26, 0 komentar(a), print, # 16.11.2011. Sanjaj, ne budi se, jutro i onako pokvari sve! 15 meseci, ljubavi moja. Sreća, ej. Nisam stigla da izađem na Blogger, a da ne prođe taj petnaesti, a i sad sam preko telefona izašla, pa ne zameri. Razumeli smo se, znaš da mislim na naš petnaesti. Te kjero. Najviše na svetu. Objavio/la LindaLejn u 00:21, 1 komentar(a), print, # 14.11.2011. I naprosto se tuuga desi, i naprosto si tuu gde jesi. Objavio/la LindaLejn u 23:11, 0 komentar(a), print, # 13.11.2011. 15:15 - neko misli na tebe... Objavio/la LindaLejn u 15:16, 1 komentar(a), print, # 13.11.2011. život mi se polako raspada... Objavio/la LindaLejn u 15:15, 0 komentar(a), print, # 12.11.2011. Kad zima posle svega dođe... -A je l' me te quiero? -Te quiero te. Sreća. Obožavam. Hoću ovakvu kosuuuu. :$ Objavio/la LindaLejn u 15:33, 0 komentar(a), print, # 11.11.2011. To su samo godine, kad se čovek otkine, k'o od one GORKE TEČNOSTI... Treba mi tvoje rame da se naslonim tu poslednji put. Da pomirišem sva ona leta koja nikad nećemo videti, da zažmurim za sve noći koje nećemo zajedno prespavati. Da me zagrliš zadnji put za sve što nikad neće doći; da nikad ne zaboravim kako je lepo sve moglo, a neće. I da se isplačem zadnji put na ramenu na kom sam se čitav život trebala smejati. Objavio/la LindaLejn u 00:08, 0 komentar(a), print, # 09.11.2011. Miriše ti kosa, još taj miris osećam... Zaboravljaš šta smo jednom davno rekli: kad ostavljaš - ostavljaš sve što smo stekli. Zaboravljam u šta si me nekad kleo: kad ostavljam - ostavljam za život ceo... _____________________________________________ Sačuvaj bar onaj ponos u tvom glasu, koji sam volela... Objavio/la LindaLejn u 22:21, 0 komentar(a), print, # 02.11.2011. I niko više nije bitan, svi su pesak prezren i sitan, pesak ispod nas... I tako ja živim od petka do petka, svih sedam dana neumorno čekam taj petak i poneku subotu. Sve drugo postaje manje bitno, i sve što trebam bude manje hitno, dok čekam taj jedan petak. Naše vreme, naš petak. Ne želim da ikad prođe to veče. I u poslednjih ne-znam-koliko petkova, ja ne mogu da odvojim koji je bio bolji, jer svaki je bolji od prethodnog. Svaki nas više povezuje. Za svaki sledeći živim još više. Svakog sve više ćutimo, ako treba da se ćuti, i sve više pričamo, ako treba da se priča. Svaki sledeći mi sporije dolazi. Šta si to uradio od mene? Čoveče... Ne znam, mili, šta da ti kažem. Očekivanja su mi prevelika za ovaj petak. :P Nadam se da me nećeš razočarati. Izguraću ja još ta dva dana, nije to problem; problem je u tome što će i to veče petka brzo da prođe, pa onda ponovo u krug... Ali, znaš, znače i ove večeri između kad te vidim. Znače mnogo. Da nije njih, ja ti, mili, ne bih preživela nedelju dana. Volim kad me čekaš ispred gimnazije posle škole. Volim kad se smrzavam sa tobom dok prolazimo kroz park. U stvari, kad se ja smrzavam, a ti pokušavaš da me zagreješ. Volim kad se zacenem od smeha odmah ispred hotela, a to volim samo zato što ti voliš. Volim što volim žutu boju parka zbog tebe. Volim čak i što svaki dan zajedno žurimo kroz grad, kroz park, pa pored hotela, da bih ja na vreme stigla kući. Volim što ti je stalo, ljubavi moja jedina. Volim tebe, najviše na svetu! Objavio/la LindaLejn u 23:01, 2 komentar(a), print, # 02.11.2011. Bože, koliko ga volim. Objavio/la LindaLejn u 22:38, 0 komentar(a), print, # 01.11.2011. Šta radiš kad shvatiš da počinješ da se vezuješ za neku osobu? <3 Objavio/la LindaLejn u 21:55, 1 komentar(a), print, # 01.11.2011. Previše dugo nikom ništa ne pričam, onda dođe taj petak, i ja sve zaboravljam... I svako se jutro budim iznova zaljubljena. :) Objavio/la LindaLejn u 11:35, 0 komentar(a), print, # 31.10.2011. Everything is so perfect, except my school marks. Objavio/la LindaLejn u 13:12, 1 komentar(a), print, # 13.10.2011. Savršenstvo. <3 Al' polako, da mi ne bi koja reč promakla... Objavio/la LindaLejn u 17:43, 0 komentar(a), print, # 08.10.2011. Ja samo sebe za sve krivim, jer ja sam birala taj put. Otkud svi ti paraziti što su nam zagustili? Nemoj ''stari moj'', krivi smo mi što smo ih pustili! Ni svi ti silni infantilni, što su puske sanjali. Ne, ne, derane, krivi smo mi što smo se sklanjali. Nisu krivi sedativi sto ih nisu sputali. Sorry, matori, krivi smo mi koji smo ćutali! Objavio/la LindaLejn u 13:13, 2 komentar(a), print, # 07.10.2011. Ljubi se isto, ljubi se, i ono ''volim'' kaže se, al' slatko kao nekada - nikad, Nataša. Oktobar je moj omiljeni mesec. Ja bih opet s njime na jastuku šaptala kao prošle zime, kad mi je šaptao... Objavio/la LindaLejn u 17:35, 2 komentar(a), print, # 04.10.2011. Zalud te privijam uz sebe, ti kao talas izmichesh... K'o nekad ochi mi zatvori, zatvori, ja cu znati ko je to! K'o nekad shapni mi:''Pogodi, pogodi ko te nocas sanjao! U snu te nocas ljubio!'' Sa tvojim dodirom se chezhnja rimuje. Objavio/la LindaLejn u 21:18, 2 komentar(a), print, # 20.09.2011. Ne žalim se, dragi moj, ti ćeš uvjek biti svoj. Ja ću mudro biti tvoja, a moja priča samo moja. Odoh u školu, da preživim još jedno izbegavanje odgovaranja biologije. Jedno od mnogih u nizu. xD Objavio/la LindaLejn u 11:53, 0 komentar(a), print, # 19.09.2011. Ritam tvoga dodira gori mojim venama... Ritam tvojih pokreta rađa me i ubija. Ja: Dobro, to što sam ja očekivala nešto drugo od tebe, to je apsolutno moj problem. Dimmi: Ovo veze s kurcem nema. Ja: Šta? Dimmi: Ovo Lolipop. Ja: Kako nema veze kad je jur brejn slajtli darkr? Dimmi: Pa jeste, ali mi je nekako skrooz nepovezana rečenica. Kao u Paranoji u Las Vegasu. Ja: E, nemaš pojma. Dimmi: E, mala, niko te neće voleti kao ja. Niko. Ja: *bez teksta* *suznih očiju* Ja: A ljubaviii Dimmi: A moliiim? Ja: A hoću date zagrliiiim. Jaako. Najjače. Dimmi: Sutra kad se vidimo. Ja: Je l' me čekaš ispred gimnazije posle časova? Dimmi: Trebalo bi... Idem da šoram. Kunem se, eto, kunem se, da ga volim više nego ikad. Objavio/la LindaLejn u 01:58, 3 komentar(a), print, # 18.09.2011. Haha. -.- Mislim, kao da ja to radim svaki vikend. Gluposti. Sledeći vikend će biti drugačije... Objavio/la LindaLejn u 12:37, 2 komentar(a), print, # 16.09.2011. Konobar, donesi cugu za ovaj sto, proveri lager pića mog; noćas ću da se napijem. Konobar, donesi uvek čaše dve, jer tako mnogo lakše će tuga noge da dobije... Ponekad, kao stena od kamena, pustim plimu da pobedi, i da me s tobom povredi. Ponekad, kad se za sobom okrenem lavina suza se pokrene, zbog svega i zbog svih... Ponekad, i Dunav se zaustavi. Neslana šala sudbine čini se da smo bili mi. Na dlanu piše sve šta kome ostaje, i ti ćeš nekog voleti. Al' jednom ljubi se, i jednom gubi se, to nikad nećeš preboleti. Objavio/la LindaLejn u 20:43, 1 komentar(a), print, # 15.09.2011. Laki drhtaj, naglo prekinut san, i jedan sasvim obichan dan. Objavio/la LindaLejn u 12:42, 0 komentar(a), print, # 15.09.2011. Budi saaam na ulicii , budi saaam . Budi saaam. Budi saaam. Budi saaaaaaam ! Objavio/la LindaLejn u 12:30, 0 komentar(a), print, # 15.09.2011. > U velika si se govna uvalila, princezo. Objavio/la LindaLejn u 11:58, 0 komentar(a), print, # 12.09.2011. Bitanga i princeza par, ne, ne, ne. Ne ide to. I ono... samo mi se čini da više nikad neću biti ista. Kao da nikad više neću moći da se cela dam, kao što sam umela. Mada se nikad nije cenilo. I baš zbog toga, možda baš zbog toga, ne znam. Ali ono... sranje je. Rekao je da je sit, i princeza i svih drugih prevarenih žena, a i mene. Rekao je da će otići, otići iz ovog smešnog grada, i da ga pustim da spava. Objavio/la LindaLejn u 21:27, 0 komentar(a), print, # 10.09.2011. A što ne bi on nazvao, i on ima ovaj glupi stroj. I onda mislim nije loša stvar... I vrtim, i opet vrtim, i vrtim taj prokleti telefon!! Da sam, da sam, da sam... Objavio/la LindaLejn u 17:05, 0 komentar(a), print, # 06.09.2011. Au brate. -.- Ona mi nije trebala večeras baš ni za šta, al' 'ajde. Život je to. Oči su mi, znaš, pune one iste magle. Objavio/la LindaLejn u 22:08, 1 komentar(a), print, # 04.09.2011. Bez tebe nemam kud. Lažu oči moje da nisu tvoje, vole te još uvek kao prvi put! WHERE DID THINGS GO WRONG? Objavio/la LindaLejn u 21:11, 0 komentar(a), print, # 24.08.2011. :) Želim tek da napomenem da su mi ovih dana - Kockarka , Prgava ,LonleyDreamer , Nit , Zazmuri - postale jako drage. :) Objavio/la LindaLejn u 13:02, 9 komentar(a), print, # 22.08.2011. Iza ugla čujem muziku, generacija je cugala. To mi radi, uuh, to mi radi, aah, jer ti možeš da mi radiš sve. To mi radi, uuh, to mi radi, aah, jer ja zaljubila sam se! Objavio/la LindaLejn u 01:34, 6 komentar(a), print, # 19.08.2011. Ne zaboravi da smo za ljubav živeli. Jedno znaj: kad prođe sve i dođe kraj ne zaboravi da mi smo ljubav imali. <3 Objavio/la LindaLejn u 17:10, 1 komentar(a), print, # 16.08.2011. Dobro jutro, bloggeraši. Kol'ko sam se malopre okej probudila, toliko se sad sranje osećam. I da, upala sam u još jedan karantin. Bravo ja! Objavio/la LindaLejn u 14:30, 9 komentar(a), print, # 15.08.2011. Dragi moj, dočekasmo i ovu godišnjicu. Našu. Jedinu. Pa nek nam je sa srećom! :) I vidiš, ovo mi je jubilarni 100-ti post. Kao da sam ga čuvala za ovu priliku. A nisam. Znaš da ja ne umem da čuvam za posebne prilike. Samo sad i odmah. Godinu dana, jebote. Mnogo. Ali kako si ti sinoć rekao, nije dovoljno. Nije, nikad. Večeras će godinu dana mom prvom drhtanju pred tobom, kad si krenuo da me poljubiš. Nije mi bilo svejedno, nimalo. Osećala sam se kao zec pred pogledom pitona, osećala sam se kao pred moćnim Zevsom. Dugo će proći posle toga dok sam ja shvatila da si i ti tog petnaestog glumeo, trudio se da ostaneš kul i pribran, čak više od mene. :P A znaš da me je to i osvojilo. Osvojio si me svojim hladnim , kul stavom. I još uvek umeš da me osvojiš tom glumom. Samo što te sada poznajem, pa znam kad glumiš, a kad ne. :P Svašta se desilo za ovih godinu dana: dobrih i loših stvari, reči, postupaka. I posle svega, imam samo da kažem da nije mi žao. Ni zbog čega. Zbog najmanje sitnice. Ne. Volim što se sve odigralo tako kako jeste, što smo se toliko povezali, spojili, sve. Sve je bilo kako je trebalo da bude, znaš to? Volim te, moj jedini, voli te samo tvoja malaa. :) Najviše. Bre! Objavio/la LindaLejn u 13:02, 5 komentar(a), print, # 10.08.2011. tada da dam. A JA SAM SVE ŠTO KAŽETE DA JESAM, I JOŠ GORE OD TOGA! ;) Objavio/la LindaLejn u 13:18, 3 komentar(a), print, # 08.08.2011. Njnjnjnjnj. Hajde, ljubavi moja, samo još nekoliko dana. Šta je to za nas. Ništa, reci, reci da nije ništa, gore smo stvari preživeli. Volim te. Sve će biti kao pre. Obećavam. Objavio/la LindaLejn u 21:09, 1 komentar(a), print, # 08.08.2011. Da te još jednom u životu vidim ja. Sećaš se, te je noći padalo cveće sa bagrema. I suze moje k'o kapi rose na tvoja ramena. Da sklonim oblake rukama malenim, i nebo obojim očima garavim, da nam još jednom zasja zvezda danica... Da sklonim oblake rukama malenim, i nebo obojim očima garavim, da te još jednom u životu vidim ja... Daleko, daleko srce mi je ostalo, ostalo za sva vremena, da kraj tebe budi se. Objavio/la LindaLejn u 20:45, 0 komentar(a), print, # 03.08.2011. Pesma bez reda. Pesma koja cuti... Toliko bih toga imala ti reci, imam svasta da ti kazem. Reci velikih i onih jos vecih. Ali nemam snage. Pa onda cutim, ili te slazem da dobro sam, da nista se ne desi. A reci su drage. I tvoje usne, ruke, pogled. I tvoji prsti mali. I tvoj stav onako borben. Sad kad te trebam zapitam se gde si. Al' samo cekam da nas dodje red. A znas da vredi sve sto se ceka? Juce mi je Miljacka sapnula na uvo da samo onda kad naucis da cekas, tek tada mozes biti samo svoj. I pronasla bih snage, jer poslednje atome cuvacu za tebe. Ali nemam hrabrosti za reci velike, njih sam ipak ostavila samo za sebe. Videces u ocima sto ne znaju da lazu, i ruke sto ne znaju dodire da kriju. Jer oci ce tada lik tvoj da pokazu, a ruke tvoj oblik umece da sliju. I zato se ne ljuti. Jer sve u svoje vreme, zasad samo cutim, cutim poput stene. Cuvam te u sebi, negde tamo u grudima duboko. Pomislio ne bi da srce ume biti tako siroko. Mogu da ti kazem neke reci nagle, mogu da ti pricam dugo posle ponoci; ali one tada bice poput magle - prozirne i blede i brzo ce proci. Zato cuti sada, cutacu i ja, znam da jos sam mlada, al' volecu do kraja. ---KRAJ--- Dimi, volim te. Po ko zna koji put... Objavio/la LindaLejn u 21:46, 0 komentar(a), print, # Stariji postovi 7475 tražim ritam u koraku , usporavam ti hod . slušam kako zapitkuješ uzvraćam osmehom . ;$ pain is temporary . quitting is forever . uzmi il' ostavi , ko je mogao da pretpostavi ? pitam ga da l' zna da se volimo , da se još volimo . "koješta", gunđa on, "dodaj bokal , stari moj" ... prošla sam sever i jug , širom pa u krug , i čega sam ostala željna ? pa ne baš mnogo tog... bršljana s jednog zida visokog... don't tell me you'll never make me cry . just hold me now , and promise me you'll try . Let debele dame... Zaustavite Zemlju - silazim. 03.08.2011. I need more than myself this time. Samo mi je krivo sto ti samo sebe vidis kao zrtvu, tebi je najteze. A ne znas da mi sve ovo pada jako tesko, da se po ceo dan raspadam po stanu, po ceo dan sam sva nikakva, i trudim se da zvucim okej, ali nije ni bitno. Lose se osecam, iz dana u dan, i budem dobro kad se cujemo, makar i na tako kratko, ali budem dobro, dok ti ne odes. Da, moras da ides. Sav si u obavezama. A ja? Ja mogu bilo kad, da se cujemo, da chatujemo, ali ne stignemo da se ispricamo, nije dovoljno. Pogresno bi bilo kad bih trazila da ostanes, da chatujemo jos duze, jer... shvatila sam, moramo malo, samo malo da se ''udaljimo''. Previse smo vezani, previse smo samo jedno za drugo. Ali me povredjuje cinjenica da bi tebi smetalo da sam ja svaki cas isla negde dok ti nisi bio tu, kao sto ti i jeste smetalo dva puta kad sam izasla. A tek da nisam mogla da izdvojim duze od pola sata ili sat dnevno da se cujemo? Ko zna sta bi pomislio. Ja ne mislim, nemam ja takve crne misli. Povredjuje me valjda sto ih ti imas. Ne znam ni ja... Tesko je, previse tesko sve ovo. Afterall, volim te. Objavio/la LindaLejn u 16:19, 1 komentar(a), print, # 01.08.2011. Suze moje, suze izdajice. Samo da znas, ostavio si me u suzama. I nije mi zao sto si otisao, ne, vec sto znam da te necu videti jos dugo. Kad bi samo bio ovde... samo kad bi... A mozda, mozda smo samo oboje glupi sto smo se ovoliko vezali, i sto smo jedno drugom najbitniji, i sto oboje gubimo neki drustveni zivot, nesto drugo. Jer sta cemo onda kad nas ne bude? Kad ostanes ti, i kad ostanem ja. Ne znas kako ces, ne znam kako cu. Znam samo jedno: suvise je kasno da bih sad promenila svoje ponasanje, svoja osecanja prema tebi. Pa cak i svoje suze, svaki put kad odlazis. I svaki put kad te nema. Volim te, moj jedini. P.S. Sta bi pomislio kad bih ti rekla da te volim najvise na svetu? Objavio/la LindaLejn u 21:55, 0 komentar(a), print, # 23.07.2011. Kako napraviš da nisam obična? I da me ne vidiš sa gore strane? Tražim previše od ovih žica, da ti svaka nota pristaje. I da ima tvoje crte lica, da tvoja je. Pusti da ti sviram, duša gine od tišine. I ne boj se buke, to što svira to su ruke... Objavio/la LindaLejn u 20:16, 0 komentar(a), print, # 19.07.2011. I kako ti možeš sad da spavaš, a meni baš i ne ide... Objavio/la LindaLejn u 04:38, 0 komentar(a), print, # 19.07.2011. Kako možeš tako? Nikako mi nije jasno kako možeš tako da odeš. I zašto ti možeš, a ja ne mogu... Objavio/la LindaLejn u 04:34, 0 komentar(a), print, # 17.07.2011. Zar je sve to bio san? Zovimo cigane, neka cijele noći svira gitara! Kada vidiš prvi sjaj iznad grada... Volim te. Objavio/la LindaLejn u 22:09, 0 komentar(a), print, # 16.07.2011. Ja sam premlada, a ti si prestar za čekanje... Ja sam premlada, a ti si prestar za čekanje. Miris u zraku mekan je. Od kada tvoje srela sam oči san ove noći počinje... Apokalipso sviraju crni i znojni anđeli. S cvetom u kosi ritam me nosi... dobiću sve što zaželim! Sad uzmi mi ruku i vodi me! Pred nama nisu godine, al' mogu biti najduži sati!Rado te pratim, vodi me... Anđeli nek se odmore. A u nebeske ponore mi ćemo skupa padati znati! Otvori širom prozore! Ti si taj kog sanjam. Ja sam ta koju oduvek znaš. Više nemamo želja, jer sad volimo do beskraja. Ja celi život sanjam kako odlazim uz reku, starim parobrodom koji vozi skitnice na zapad. Objavio/la LindaLejn u 18:29, 0 komentar(a), print, # 15.07.2011. A miris noći opet postane stvaran, k'o mnogo puta do sada... Lepi moj, srećan ti rođendan, još jednom, i ovde. Sa zakašnjenjem, ali nisam imala vremena juče za Blogger. Mora da je zbog Kinder Jajeta. :P I izvinii, jako mi je žao što sam ti upropastila najsvetiji praznik u godini. Izvini. Ispraviću to, ako mi daš priliku... I srećni nam ovih 11 meseci, najlepših. Srećni... Dobro smo se držali, kad malo bolje razmisliš. Ne bih ih zaboravila, ni za šta na svetu. Ne znam razloge svojih strahova u noći, ali mislim da će i to sranje jednom proći! Objavio/la LindaLejn u 13:29, 0 komentar(a), print, # 14.07.2011. I dok trčim s jednog prozora na drugi, kako minuti mogu biti dugi.. Baš svaki šum k'o tvoj korak zvuči... Kad zapališ dve cigare k'o jednu, a nepoznate cure pitaju da sednu, a ti tražiš moju ruku u džepu svog kaputa, i tramvaj se vuče za tobom k'o da luta... Zagrlim te čvrsto... osetim u duši... Objavio/la LindaLejn u 10:24, 0 komentar(a), print, # 11.07.2011. We all suffer. Round we go, the world is spinning. When it stops, it's just begining. Sun comes up, we laugh and we cry. Sun goes down, and then we all die. Objavio/la LindaLejn u 01:54, 0 komentar(a), print, # 06.07.2011. Sreća, sreća, radost! Već par dana sam jako srećna. I ništa mi ne može narušiti taj sklad. Ovi dani su samo moji. I niko mi ih neće uzeti. Već sad mi jako nedostaješ, a... a nemam više ni reči kojima bih ti opisala koliko mi značiš, ni koliko mi u ovom trenutku nedostaješ. Trebaju mi neke nove, neke drugačije, neizlizane, neizrečene. Samo za tebe. Mog, najdražeg, jedinog. Volim te. Sve što tebi napišem pocepam i obrišem, al' ti moraš znati... Objavio/la LindaLejn u 22:28, 0 komentar(a), print, # 22.06.2011. ja na srcu nosim znak, tvoje ime kao ožiljak, verujem u slučajno, i ZAUVEK. Reči su samo izgovor, a tvoje usne prečica za greh... znala sam, i pre nego što sam te videla . Objavio/la LindaLejn u 12:11, 0 komentar(a), print, # 21.06.2011. a dosta više i plakanja . Objavio/la LindaLejn u 00:04, 0 komentar(a), print, # 20.06.2011. prolazi još jedan dan bez tebe... Kroz tanušnu maglu, kao zejtin po staklu, dan se razliva tih. Mislim, sreda, četvrtak, il' već neki od njih. Najtiše što može, k'o sa predstave loše, iskradam se iz sna: iz ogledala viri jedna starija ja. Objavio/la LindaLejn u 17:46, 0 komentar(a), print, # 20.06.2011. prolazi još jedan dan bez tebe... Kroz tanušnu maglu, kao zejtin po staklu, dan se razliva tih. Mislim, sreda, četvrtak, il' već neki od njih. Najtiše što može, k'o sa predstave loše, iskradam se iz sna: iz ogledala viri jedna starija ja. Objavio/la LindaLejn u 17:46, 0 komentar(a), print, # 18.06.2011. i možda ne vidiš i ne čuješ koje male stvari se broje , ali znaš . Već nas vidim. Daleko odavde, daleko jedno od drugoga, daleko od sveta. Jer jedno drugome smo svet. Vidim te kao nešto što se pojavilo iznenada, neslućeno, nešto što naznaka ni gesta nije dalo da će biti. I ostati tu. U mom srcu, zauvek. I to zauvek ne bih mogla uporediti ni sa čim; ni sa bakinim džemom koji mesecima stoji u tamnim podrumima, na kartonima obloženim policama, zatvoren ispod limenog poklopca, izolovan od svega u staklenim teglama, ali ga već sledeće godine nema. Nestaje. Troši se. Jer, kako rekoše jednom, ništa ne traje večno. I kako onda znam? Ne znam. Znam da ne znam kako znam. Ali jednostavno, to je tako. Možda mi nećemo biti večni, kao i ništa drugo uostalom, ali uspomene hoće. Sigurno. Ja to znam. Pratiće me, proganjaće me. Ali ja im neću bežati. Neću im se odupirati. Jer vidim se kako ležim na još uvek nenameštenom krevetu, sa još uvek nenameštenom frizurom na glavi, duge, puštene kose, jer takvu najviše voliš, u sobi zagušljivoj od spavanja, zapravo, od ležanja, i višesatnog zurenja u jednu tačku, baš kao i sinoć. U sobi one sive prozirnosti. Ležim, i poredim rezultat i plan. Ne, to nije ono što sam zamišljala. Planovi, sećaš se? Život u potkrovlju solitera neke švajcarske metropole, letovanja u Italiji i zimovanja na Kopaoniku. Ali samo ću razmišljati o planu, o nezadovoljavajućem rezultatu koji smo postigli, jer znam, kod tebe jednom gotovo - zauvek gotovo. I srešćeš me možda u prolazu, možda sa nekim drugim, sa bilo kim, kao da je bitno, uostalom. Niko mi se nikada neće više približiti nego što si ti. Koliko sam samo puta poželela da ti to naglas kažem, ali sam zaćutala svaki put, ko zna zašto. Niko. Nego ti. Ti. Taj jedan. I možda budem lepa, lepša nego sad. Možda zablistam. Ali ljudi jednom rekoše da najbolje izgledaš kad se najgore osećaš. Pa i ako ti se učinim lepša nego ikad, nasluti mi pravo stanje, ono obrnuto proporcionalno mom spoljašnjem izgledu. Možda se i nasmejem. Možda do tad naučim da ne iskazujem emocije. A i onda... i samo tad... moći ću se nasmejati. I možda me pitaš kako sam, ako te bude zanimalo. Ili ako ne budeš znao šta drugo da kažeš. Jer ja neću znati. ''Fino'', reći ću ti, sigurno, a samo ćeš ti znati šta to ''fino'' stvarno znači. Znaćeš. Zapamtićeš. Zašto pišem ovo? Nedostaješ mi. Mnogo mi nedostaješ. Ne znam kako dane da ispunim bez tebe. Mnogo sam izgubljena. Ujutru ostajem u krevetu najdruže što mogu, pokušavam iznova da zaspim, samo da mi dan ne započne što pre. A uveče, uveče samo čekam da padne mrak, i da legnem. Samo da ne mislim o tome kako mi nedostaješ. A čemu ovako negativne misli? Valjda... valjda zato što se plašim. Što osećam tu ivicu, slutim provaliju iza nje, bezdan koja nas čeka. I plašim se. Plaši me. Ambis. I vreme. Ne smem ništa da uradim. Vreme nije na mojoj strani. Svaki potez, sve što samo i pomislim je greška. Bude greška. Nisam ja ni u kakvoj depresiji, nisam, ne. Samo mi je lakše da se sad suočim sa onim što će možda nekad doći. Što nas možda čeka u skorijoj budućnosti. Pa i ako bude, biće neminovno. Jer nismo bili jaki. I ne zato što nismo hteli. Već će drugi nastaviti da budu ovako teški. Drugi će biti krivi. A mi... mi samo nećemo biti jači od njih. I jedno će možda odustati. A to, OBEĆAVAM, neću biti ja. Znaš da nisam ona koja odustaje. A kad nikog ne budeš imao, imaćeš mene. Samo treba da pređeš preko svojih uverenja da jednom pokidano ne može da se sastavi, učvrsti debelim koncem, tamnom, jasno vidljivom niti, i da se nastavi. Ali to je tvoja stvar, tvoja odluka. A mene imaš zauvek, od onog prvog trena, kad nisam ni slutila to. Kad god ti zatrebam. Makar zbog bakinog džema, koji se uvek iznova i iznova pravi i jednako troši. Ali uvek je tu, ponovo. Objavio/la LindaLejn u 20:44, 0 komentar(a), print, # 16.06.2011. zvezde , papirne maramice i ja . i blogger na telefonu . (: ^^ Objavio/la LindaLejn u 23:56, 0 komentar(a), print, # 14.06.2011. neki ljudi izaa nas . možda ne razumeš , ali volim te . krenula sam u dubinu sobe s jasnom namerom da materijaliziram nemoguće snagom poruke . kao i jučer . kao i jučer . kao i jučer . kao i jučer . Objavio/la LindaLejn u 23:56, 1 komentar(a), print, # 13.06.2011. ok , never mind . if i lay here... if i just lay here , would you... Objavio/la LindaLejn u 20:05, 0 komentar(a), print, # 13.06.2011. > još jednom , mrzim što sam žensko . Objavio/la LindaLejn u 19:52, 0 komentar(a), print, # 13.06.2011. u cik zore zviždi voz , njime odlazim u Ozz . neću da se vratim . što god tebi napišem pocepam i obrišem , al' ti moraš znati... hajde , budi drug , pa okreni jedan krug unazad planetu . noć je kratko trajala , a nama je trebala najduža na svetu . <3 Objavio/la LindaLejn u 19:26, 0 komentar(a), print, # 13.06.2011. ja nisam rođena da čekam smak , ne ... o , bila si dukata vredna... što si pustila da te ovaj tu izgustira , budalo jedna ? e , moji lanjski snegovi... these words i write keep me from total madness . Objavio/la LindaLejn u 16:06, 0 komentar(a), print, # 13.06.2011. gde je ona ptica što imala je glas , što nosila je uvek dobru vest za nas ? smehom strah pokrijem uvek . ;$ u vreme kada svako u svakoga sumnja... Objavio/la LindaLejn u 14:05, 0 komentar(a), print, # 12.06.2011. zagrli me , da mogu mirno spavati . oni žele samo najbolje . oni znaju šta rade . istina , al' se ipak dele na dve kaste : a) uspešni su , pa moraš i ti; i b) nisu uspešni , pa zato moraš ti . a ti si mali drkoš . i gle čuda : imaš hir da u umetničkom nemiru sebi tražiš mir . ''o ne . loš sin . kanda nije skroz čist . zar u današnje vreme , šta ćeš da jedeš , moj ti ?!'' Objavio/la LindaLejn u 15:45, 0 komentar(a), print, # 10.06.2011. ali ipak , ako budem dovoljno duboko kopala , ako iskopam dovoljno gluposti... možda ću uspeti da pronađem u sebi i nešto što vredi zadržati . Večera? Pogledala sam na sat. Tri sata su prošla otkad sam onako izjurila iz kuhinje. Tri sata moga života prošlo je u buljenju u plafon. Baš dobro. To su tri sata manje o kojima moram da brinem. -Da, dobro. Dolazim. Otišla sam hodnikom do kuhinje. Kez je na sebi imala ogromnu majicu dugih rukava, a Lana je već bila u pidžami. Pitala sam se nisu li njih dve možda razgovarale o meni. A onda sam ugledala hrpu molbi za zaposlenje koje je Lana otkucala na kompjuteru i znala sam da nisu. -Imamo medenjake ili... medenjake?-rekla je Kez. -Sutra ću otići u radnju i doneti nešto hrane. Uzela sam jedan, a onda se Kez okrenula pa sam joj videla leđa. Tetovaže. Gornji deo zmaja i nešto što je izgledalo kao čarobnjakov šiljati šešir ili cveće. -Super tetovaža!-rekla sam. -Nekada sam i ja tako mislila, ali bi mi sada bilodraže da sam bila malo umerenija- odgovorila je Kez. Skinula je majicu. Cela leđa su joj bila prekrivena tetovažama. -Hodajuća izložba- dobacila je Lana. -Sviđa mi se žabica na lotosovom listu, ruža i dobra vila sa cvećem. Bilo bi divno kada bi sve ostalo jednostavno nestalo.-rekla je Kez. Ponovo je obukla majicu. -OK. Hoćeš li Koka-Kolu, čaj, kafu ili kakao? -Kakao, hvala. Još nisam uspevala da dođem sebi od zaprepašćenja. Ta tetovaža morala da je košta sate i sate bola i gomilu para. -Ništa nemoj da me pitaš-dodala je kao da mi je pročitala misli.-To je bila stara Kez. Nova Kez samo želi da normalno živi svoj život. -Ja idem u krevet-rekla je Lana zevajući. I tako smo ostale same. Kez i ja, zureći jedna u drugu. -Najveći problem sa tetovažom je taj što ona sa sobom nosi određenu reputaciju-polako je rekla Kez.-Neki muškarci misle, kada je vide, da si... ženska koju treba silovati. Naravno, ima i onih koji to misle za svaku žensku koja diše. -Šta ti znaš o tome?-besno sam rekla, tresnuvši šoljicom o sto. -Misliš da ne znam? Pogledala sam je. -Pomaže ako naučiš da se nosiš sa tim, iako se nikada toga ne možeš sasvim osloboditi. Ali, naučiš kako da se oslobodiš nakupljenih emocija: gađenja, samootkrivanja, besa i tuge. A onda... jednostavno nastaviš da živiš i živiš dan za danom. I jednom ponovo budeš srećna. Laku noć, Simi. Ustala je i otišla do sudopera da opere svoju šoljicu. -Čekaj!-reč mi je jednostavno izletela iz usta. Kez se okrenula i pogledala me. A onda je nekako sve odjednom provalilo iz mene i mržnja prema sebi samoj i osećaj krivice. -Trebala sam ih zaustaviti. Trebala sam jače vikati. Pokušati da pobegnem. Grebati, gristi, udarati nogama... A ja sam samo ležala tamo, osim kada je Majk ponovo počeo, onda sam pokušala da se borim, ali me je on udario. Ali sam morala upornije da se borim. Jesam, morala sam. I, što je najgore od svega... htela sam da on misli o meni kako sam... seksi. Iako mi je sve bilo odvratno, želala sam... želela sam da me on voli, nisam htela da me samo iskoristi. I, još gore... jedan deo mene je uživao. Iako me bolelo, sviđalo mi se. Kez me pažljivo slušala. Nije mnogo govorila. -Ako želiš, odvešću te na razgovor sa savetnicom-rekla je.-Moraš biti svesna da će za napredak trebati puno vremena, ali, uz pravu osobu, koja stvarno može da ti pomogne, osećaćeš se mnogo bolje. -Ali ti ne znaš za sva ostala sranja...-jecala sam. -Jedno po jedno, Simi. Rešavaj stvari jednu po jednu, ok? Otišla sam u krevet i zaspala čvrsto, bez heroina, morfijuma ili tableta, prvi put... ne znam ni sama od kada. Objavio/la LindaLejn u 23:35, 2 komentar(a), print, # 09.06.2011. ..opet bih gledala niz kej kao niz prugu . ja nisam htela da menjam svet , meni je ovaj bio dobar , nisam virila u mikroskope tragajući za virusima neotkrivenim , nisam listala enciklopedije , išla na prosek . htela sam samo da ga volim , u Novom Sadu , na Dunavu . ja nisam htela da menjam svet , meni je ovaj bio dobar . where did things go wrong ? Objavio/la LindaLejn u 23:35, 1 komentar(a), print, # 06.06.2011. a da l' . da l' si sretniji tamo daleko od mene ? il' nesretniji kad zabole te uspomene ? nisam bog-zna-šta , al' kako sam te ludo volela . Objavio/la LindaLejn u 17:19, 1 komentar(a), print, # 06.06.2011. olala . pričaš mi o svemu . hodamo polako . odavno se nismo isplakali tako . Objavio/la LindaLejn u 17:07, 0 komentar(a), print, # 05.06.2011. ljubav nije za nas . večeras osećam strah , večeras osećam gubim te , i ne znam kako ću sad napisati pesmu i priznati sve . u mojim snovima živiš , u mojim snovima praviš lom . jer sutra dve će suze iz tvog života izbrisati me , i k'o da nismo se sreli stranci bićemo zauvek . Objavio/la LindaLejn u 22:38, 0 komentar(a), print, # 05.06.2011. sve teže podnosim što te vreme odnosi . džaba sve , ja sam na te navikla . usnama slučajno , ali srcem beskrajno .. zar je to sve što je ostalo ? i ako je , premalo je . Objavio/la LindaLejn u 11:41, 0 komentar(a), print, # 05.06.2011. daj , dotuci me , Crni Labude i ne štedi me ove noći ! hajde , vodi me , oslobodi me ... Objavio/la LindaLejn u 11:20, 0 komentar(a), print, # 04.06.2011. Oooh she's a little runaway . Objavio/la LindaLejn u 13:04, 0 komentar(a), print, # 03.06.2011. da l' će mi se radovati ? ili glavu okrenuti ? nema meni jedne strane dok si ti na drugoj strani . da li su to stvarno bili bolji dani , ili smo to bili bolji mi ? Objavio/la LindaLejn u 21:44, 1 komentar(a), print, # 03.06.2011. nedostaješ . tako mi nedostaješ . za sve što prošlo je , nedostaješ . za sve što dolazi , nedostaješ . slika , ritam , osećaj i reč , zar je tako brzo prošlo već ? Objavio/la LindaLejn u 12:54, 0 komentar(a), print, # 03.06.2011. ne pitaj je li pravedno sto nas je prekrio mrak . ;/ daj mi znak da još nije prestalo , da nikad neće prestati . mogu proći stoleća , mogu ti i umreti . a ja te nisam prestala , i nikad neću prestati . leta , zime , proleća , za tebe ću živeti . Objavio/la LindaLejn u 12:45, 0 komentar(a), print, # 02.06.2011. ako . (: i sve što ne sme biti ima čudesnu draž , al' ako smo tim , e , onda pravila znaš . i sve što ne sme biti uvek ostavi trag , al' ako smo tim , e , onda pravila znaš . (: Objavio/la LindaLejn u 21:15, 0 komentar(a), print, # 02.06.2011. jutro me zatiče u pravom haosu tema , u mojim strofama lagani raspad sistema . to su samo momenti , lošim vetrom doneti , to su samo male večnosti . to su samo godine kad se čovek otkine k'o od one gorke tečnosti . Objavio/la LindaLejn u 10:30, 0 komentar(a), print, # 02.06.2011. protura se novi dan , al' taj trik je providan - samo da bi prošli prestao . jutro me zatiče opet u smišljanju bekstva , čim malo usporim , stignu me davna prokletstva . Objavio/la LindaLejn u 10:26, 0 komentar(a), print, # 01.06.2011. ostaje mi to što se volimo , što se još volimo . ^^ moj drug iz detinjstva život posmatra škrto , vidi nebo i zemlju, ma ima pravo . ja sam prokleti pesnik koji stoji na kiši , koji laže i voli . Objavio/la LindaLejn u 09:40, 1 komentar(a), print, # 31.05.2011. tražim ritam u koraku , usporavam ti hod . slušam kako zapitkuješ , uzvraćam ti osmijehom . http://www.youtube.com/watch?v=bR4fp_8wx9A (: Objavio/la LindaLejn u 11:24, 0 komentar(a), print, # 31.05.2011. gledam grad u prolazu , neki ljudi iza nas . haajde uzmi me . sa sobom , uradi mi . sve što znaš . Objavio/la LindaLejn u 11:22, 0 komentar(a), print, # 30.05.2011. još voli malu beštiju dragu srcu svom . (: usne vrele višnje nagonile na blud . Objavio/la LindaLejn u 13:25, 0 komentar(a), print, # 30.05.2011. dok živim život koji nisam birala sama , o suhom vetru s juga moja duša sanja . Objavio/la LindaLejn u 11:41, 0 komentar(a), print, # 30.05.2011. 'jutroo . ((: pijem ti dah kao lek , svaku noć pre no što usnim ja . i taj tren , i zauvek , samo ti , ti si mi u mislima . Objavio/la LindaLejn u 09:17, 0 komentar(a), print, # 30.05.2011. ^^ <3 <3 <3 <3 <3 Objavio/la LindaLejn u 01:03, 0 komentar(a), print, # 30.05.2011. I kad nisi tu kraj mene da znaš da me boliš . I noćas ja ću da te čuvam dok spavaš , i ljubim tamo gde najviše voliš , dok sanjaš . Objavio/la LindaLejn u 00:36, 1 komentar(a), print, # 29.05.2011. Zašto se uopšte nadam da ćeš videti ovo ? Ukrala bih pesmu za nas , kupila bih, nemam čime . Jedino si moje blago , zagrli me , zagrli me . Objavio/la LindaLejn u 21:09, 0 komentar(a), print, # 29.05.2011. Daj mi znak da još nije prestalo , da nikad neće prestati ! Objavio/la LindaLejn u 20:18, 0 komentar(a), print, # 28.05.2011. Ja na tebe pomislim kad god oči zatvorim. Tako mi prokleto nedostaješ , tako te prokleto volim . I takoprokleto mrzim taj video chat , i video , i telefon i sve . Mrzim da pričam sa tobom , a da ne mogu da te dodirnem , poljubim , i napravim taj smiley posle svakog poljupca . Da ne mogu da te zagrlim kad ti kažem da te volim . I da u tom zagrljaju osetim tvoj miris . Onaj... jedini . Objavio/la LindaLejn u 22:50, 0 komentar(a), print, # 27.05.2011. suvise toga da bi bilo podudarnost . oke , želim da istrajem što se ovih trbušnjaka tiče . xD ali stvarno želim . 'aajdee , mogu ja to , biće to druga stvar u kojoj sam istrajala . ;D Objavio/la LindaLejn u 11:37, 0 komentar(a), print, # 25.05.2011. lažu , lažu me da vrijeme liječi sve ... Dugo se klela da nije smela da ga zavoli ! Rekla je : ´´Nije to zub , to mnogo jače zaboli... i ne prestaje !´´ Objavio/la LindaLejn u 10:20, 0 komentar(a), print, # 24.05.2011. odavde , pa do... mah , zaboravi . da li možeš ... da li želiš ...da si uvek tako jaka ? da li možeš da izdržiš sve ? da si tako jaka... Objavio/la LindaLejn u 14:17, 0 komentar(a), print, # 21.05.2011. no , uglavnom , ta su burad otkad popijena . Eto, uvek se ovde vraćam. Srećna, depresivna, hiperaktivna, kakva god, uvek se iznova vraćam. Tu se pronalazim. U pisanju. Sinoć sam razmišljala nešto... kad nas više ne bude, ostaće samo ono što će drugi govoriti o nama. Ostaće samo te priče, ponekad, kad nas se ljudi sete, u noćima punog Meseca, kad se ostane do kasno u noć na nečijoj terasi. Možda nas spomenu onda kad se svet utiša. U sred sunčeve posete Kini, u sred tišine izazvane nedostatkom tema, ili, jednostavno ničim, neko će možda spomenuti nas, onakve kakvi smo bili. U naše vreme. Ovo sad vreme. A kakvi smo bili? Kakvi smo još uvek? Ja mislim da bolje nije moglo . Mada ne znam kakva je naša slika u očima drugih, i šta će oni prepričavati tim dugim noćima. Mene, izgleda deteta koje pohađa predškolsku ustanovu, i tebe psihopatskog pogleda, kako kažeš. Suprotnosti se privlače. To smo pravilo odavno potvrdili. dam sve od sebe . obećam . i to je sve . Objavio/la LindaLejn u 23:43, 0 komentar(a), print, # 21.05.2011. 'ajdee , idi , piši kad stigneš . 74 Objavio/la LindaLejn u 12:52, 0 komentar(a), print, # 08.05.2011. možda noćas dođe mi da sve k'o staklo razbijem ! možda srce izigraću , možda opet zaplakaću , ali znam da s tobom ostaću sve do samog kraja ! ne bih preživjela da te nema kad na tebe pomislim ! ona ode , i već mi nedostaje . mnogo . forgetme , nedostaješ mi mnooogo . Objavio/la LindaLejn u 11:30, 1 komentar(a), print, # 04.05.2011. Prodji sunčanom stranom. Hm, znaš, ne plačem više za svaku sitnicu. Samo, ovako je neuporedivo teže.. Objavio/la LindaLejn u 23:15, 0 komentar(a), p

24.02.2013.

Ponekad, samo kroz snove došetaš u dane nove i podsetiš da jedini si spas...

Dragi deko...
   rođendan mi je. Devetnaesti. Znam, srećan mi rođendan. Okej, verujem. Ali nije isto. Nije isto kao kad si ulazio prvi u moju sobu da čestitaš i vikao:"Ma-rija!" Znam, nisi ti kiv, sve je to sastavni deo života, ali... nedostaješ. Puno, puno nedostaješ. Setim te se svakog dana.
  
   A ovaj život ide nizbrdo. Nije sad da ja tu nešto patetišem, nije smak sveta, svi smo mi ovde i dalje srećni i zadovoljni životom, samo... čini mi se da nikad manje svoj život nisam držala u svojim rukama. Izmiče mi i nisam u stanju da kontrolišem ono što se dešava. U stvari, mogla bih, samo sam mnogo lenja.
  
    
   Nekako... odrastamo valjda, pa više ne umemo da se radujemo malim stvarima. Razumeš? Nekad smo bili srećni kad smo sa tobom ubacivali kestenje u šporet, da puca. I da nerviramo babu. A sad... pa sad ne može da me usreći onako pravo ništa osim toga da upišem fakultet. Velika stvar. Fakultet. I kestenje.
  
   Da mi je samo malo da se vratim u ono detinjstvo, da mi najveća briga bude što me teraju da spavam kad mi se ne spava, ili kako da uložim snagu da sredim sobu... sad sređujem sobu onda kad hoću da mi to skrene misli ili kad treba nešto drugo da radim. Pa je često i sređujem.
  
   I ne, ne patetišem ja sad, ne brinu mene ove brige, koje su veće nego pre 10 godina, 5 godina. Mene brinu one koje će biti za 5 ili 10 godina.
  
   Jer život nepovratno ide u tom smeru, i ne mogu nazad...
  
   P.S. I dalje spremam kokice onako često. Samo više ne spremam još jednu porciju neposoljenih za jednog divnog srčanog bolesnika...

                                                                                                                                                                                                 Linda Lejn
                                                                                               

01.09.2012.

He said that I'm his Brown Eyed Girl.

     Znaš onako kad odjednom ugledaš čitav svet u jednim očima... kad vreme stane, sekunde stanu, muzika u pozadini se gubi... kad te oči postanu i predstava i glumci i kulise iza kojih vidiš sve... kad više nije bitno šta će biti, čak ni šta je sve bilo, već samo šta je sad... kad srce lupa toliko jako da misliš da odzvanja cela soba, da je previše buke, a... do daha ne možeš da dođeš, pa dišeš isprekidano, glasno, pa sve brže, a sve sasvim usaglašeno sa disanjem one druge osobe... kad se gubiš u trenutku, kad ste toliko blizu da ne znaš da li ti prija ili smeta, šta želiš dalje, kad uopšte ne možeš da rasuđuješ... bitno je samo da to ludo srce ne iskoči, ali ti se tu ništa ne pitaš... ti si daleko izgubljen u tom tuđem pogledu, gde su se dva sveta spojila u jedan, dva srca kucaju kao jedno, a dve duše se zamrse da se više ne zna razlika; sve bude isto.
     Znaš kad onda i ne primetiš razliku između maločas i sad i uopšte ti nije jasno kako su se te usne toliko primakle tvojima, i kakve to veze uopšte ima sa srcem?!
     Kad ne možeš da ga obuzdaš, kad ne možeš da se pomeriš, čak i da je pitanje života i smrti ne bi mogao... ma ni da kažeš bilo šta... Pa kad zažmuriš i osetiš svu nežnost tih usana na tvojima, koje su odjednom još nežnije... Pa toplinu i mekoću tog jezika koji se prepliće sa tvojim, koji je odjednom topao i nežan.
     Pa kad se gubiš u dodirima, rukama, poljupcima, i najviše uzdasima i lupanju te male spravice u grudima, kad se tela isprepliću da se više ne zna ko je ko ni šta je šta.
     Kad ne znaš više šta ćeš od želje koja izbija iz tebe na sve strane, a ti ne možeš da je obuzdaš.
     Pa znaš ono... kad sve prođe... a ti znaš da nisi pogrešio... kad se nijedan deo tebe ne oseti krivim i ne oseti kajanje, već samo zadovoljstvo i ispunjenost...
     E ako znaš sve to... to ti je, prijatelju, sreća.

11.05.2012.

I ja ništa ne bih znala o sreći da te još nisam pronašla...

Nemoj nikada, nikome da oduzimaš nadu. Možda mu je to sve što ima.

12.04.2012.

Naslov posta.

Mama,
znam da misliš da on mene ne voli kao što momak treba da voli devojku.
Mama,
kad nam je hladno, on skida sa sebe i oblači mene.
Mama,
kad me zabole noge od šetanja u štiklama, on me nosi koliko treba.
Mama,
kad se prehladim, on želi da prenoćim kod njega samo da bi me utoplio i kuvao mi čajeve.
Mama,
kad plačem, a i sama znaš da često plačem, on se ne ljuti; on se trudi da me oraspoloži,
nasmeje,
razvedri;
on govori lepe reči,
smešne reči.
Mama,
kad se smejem, on se smeje sa mnom.
Mama,
kad tražim haljinu za žurku, on ide tri sata sa mnom po gradu, iako to mrzi najviše na svetu.
Mama,
on me, kao i ti, uvek tera da jedem.
Mama,
on se ljuti kad neću da jedem, a skoro nikad neću.
Mama,
on...
on me najviše voli kad se ne šminkam,
i ne oblačim moderno,
kad sam u trenerci i kućnoj varijanti.
Mama,
on ide sa mnom na fensi mesta, samo jer se meni ide.
Mama,
on odlaže svaki dogovor ako ima šanse da me vidi.
Mama,
on me tera da učim kad mi se ne uči.
Mama,
on se ljuti kad kažem da ne mogu da učim.
Mama,
on mi piše po dvesta poruka dnevno, jer se meni piše.
Mama,
on ne izlazi u grad kad se meni ne izlazi.
Mama,
on uvek razumno traži rešenje, a ja se ponašam kao dete,
histerišem,
nerviram se.
Mama,
ti misliš da on mene ne zaslužuje.
Mama,
opasno grešiš.
Mama,
on mene voli najlepše na svetu...
Mama,
on mene čini najsrećnijom na svetu...
Mama,
on je najbolji dečko na svetu...
Mama,
Mama.
Mama...

11.04.2012.

Sustajem. Odustajem. Pritiska me kao pegla.

10.04.2012.

U ljubav verujem. Možda i preterujem. Možda trebalo je ranije da popričam sa tobom.

Oči k'o u psa - to sam kao nova ja:
tužna, bezvezna i verna svojim željama.

27.03.2012.

Svi dugi dani i duge noći ostaju za nama, znaj, biće nam lakše ako smo skupa, nemoj da misliš na kraj.

A šta bi ti sad od mene još,
kad dadoh sve što sam mogla,
ti znaš da volim te, volim te još,
hoću da ostarim s tobom!!!

21.03.2012.

Maala, ovaj put si stvarno loše odigrala, mala.

17.03.2012.

Ova noć bez spokoja je samo moja...

Bože, koliko ga volim...
Hoću li ikada uspeti to da mu dokažem?
Želim, želim to sad više od svega!
Samo da mu pokažem koliko mi je stalo!
Koliko ne mogu da živim bez njega...
Jednostavno ne mogu, ne ide...
Samo što sam kasno to shvatila...

Zašto uvek kasno? Uvek sve radim kasno...
Jebiga, moja Katarina... ovaj put si opasno zabrljala... Snosi posledice sad.
Ne mogu da snosim, nisam jaka...
E, vidiš, o tome si trebala ranije da razmišljaš...
Mogu samo da obećam da ću sve da dam da ispravim ovo, da sve bude kao pre... Iako više ne znam ni da li je moguće, ne znam ništa. Sad još manje nego pre, anđele moj..

Znam samo da te volim najviše na svetu, i da prvo jutro koje se probudim bez tebe neću znati šta će biti sa mnom...
Ali, znam da sam sjebala sve, i znam koliko sam kriva...
Potrudiću se, samo ako mi daš vremena...

VOLIM TE, PO KO ZNA KOJI PUT.
TVOJA MALA GLUPAČA.

17.03.2012.

SAMO DA DOBRO SI, TI ZA MENE NE BRINI, SAMO DA DOBRO SI, NEK TE DRUGA ZASLUŽI!!!

Još ti se radujem,
a nemam zašto biti ponosna na nas,
još ti se radujem,
i svoje tajne tebi govorim na glas,
k'o da je s nama isto kao prije,
a nije..
.

17.03.2012.

Ja sam prestala da budem tvoje platno na kom ti možeš da slikaš celi svet...

Kad oprostiš seti me se ponekad,
više ti ništa ne tražim, samo jedno reci mi:
Reci mi da l' bi opet bio onaj isti ti,

moj i nasmejan da te vreme vrati,
i da te opet pogledam onako kako znam,
da l' bi poželeo isto što i nekada?
Isto što i ja sada kad te više nema...

13.03.2012.

O, Bože. Gde je moja budućnost?

10.03.2012.

Po prvi put iskreno poželim da prećutim.

10.03.2012.

Da se nosite u pičku materinu i ti i pičke i obrazovanje!

07.03.2012.

Hvata me panika.

07.03.2012.

Ko mi krade te, krade od mene? Uzima mi sne...

Da li ću ja uvek biti osoba koja može svaki put da pređe preko svega?
Da da poslednji dinar ako neko traži?
Da da poslednji zalogaj onom ko traži?
Da uradi nešto za nekoga?
Da pomogne?
Da se nikad ne naljuti?
Da uvek oprosti?
Da uvek zaboravi sve loše stvari?

Da se samo smeje?
Ne znam. Mislim da posustajem.

Nisam ja svetica, naprotiv. Grešim, grešim dosta, i svaki dan pravim greške. Ali nemojte me osuđivati, čak i vi koji ste bolji od mene, ako ste bolji. Možda vam zavidim. Možda znam šta je ispravno, ali me razum slabo služi.


A ti si me malo razočarala svojim argumentima pre neki dan. Jer znam da si neko ko može da smisli mnogo bolje argumente od onih površnih.


Ovaj svet je površan.


Jesam li ja jedina koja traži dublji smisao u svemu?

Opravdanje za sve?

I ne, nije me blam, nije me sramota, kad već pitaš.

Ničeg što me čini srećnom,

a srećna sam.

Na neki devijantan i svoj način, malo sjebano, ali srećna.
Samo malo luda u vašim očima, onda kad svi mislite da radim protiv sebe...

Nema veze. Ja znam. Ja mogu.


Ja ne gledam, ne posmatram, ne vidim.

Ja osećam.

I ne mislim da mi je to mana, zaista ne mislim. Samo mislim da sam kompleksnija i bogatija osoba od vas kojima se svet svodi na lepotu i ružnoću, a ne na sreću i tugu. Razumem ja da danas svet jeste takav, ali... ja nisam. Meni je to tužno.


I ne hvatajte me više na tu foru, znam šta je dobro za mene.

05.03.2012.

Pitaju me za tebe... a ja ćutim.

Šta mi se dešava sa životom?
Zašto postaje sve gori i gori od kako sam napunila osamnaest?
Zašto ste svi vi ljudi odjednom protiv mene?
Ne znam gde sam pogrešila... Gde je sve odjednom krenulo nizbrdo. Ne znam ništa, odjednom ne znam ništa.

Pitaju me za tebe... a ja stavljam ruke u džepove...

18.02.2012.

Srećan mi rođendan...

Nisam patetična, nisam ništa, ali...
više mi se ne slavi.

I sad, 'ajmo polako... Ceo dan lažnog smejanja i osmehivanja, kad mi nije do toga. Samo da biste se vi osećali lepše, osećali da ste učinili nešto. A ono najbitnije ste mi uskratili. Nema veze. Biće još godina.

Ne punim ja poslednji put osamnaest godina...

17.02.2012.

Bio je ovo prvi rođendan kom sam se radovala,

a ti si i od njega uspela da mi napraviš problem. Hvala ti.

14.02.2012.

Jeb'o Valentinovo, prošle godine mi je i značilo nešto.

13.02.2012.

Zar ne osećaš da sve teža postaje ova naša ljubav?

Sa bezroj ruku grlila je Kaća...



06.02.2012.

Piši mi, brate...

Kako si uopšte uspela da toliko grešaka strpaš u poslednje dve i po godine? Eh, moja Rina. Nauči li, već jednom?

06.02.2012.

Al' ono što mi svake noći radiiš, to se ne zaboravljaa . :)

02.02.2012.

Jedan i nula pet (neko misli na njuu.) - Sara, neko misli na tebe.

Mojoj Sariti rodjendan danas. Razmišljam šta čovek da poželi takvom jednom stvorenju? Njoj, koja će uvek da dobije šta zacrta? Njoj, koja će da ostvari svaki svoj cilj? Njoj, koja će zasigurno da ostvari svaku svoju želju? Ne znam, nisam pametna. Srećan ti rođendan, srećo moja! Sunce moje drago!

29.01.2012.

.

E, al' ja ne mogu da verujem da ću ja za 3 nedelje da napunim 18, a da kad pitam ćaleta da idem na piće, on mi kaže da dođem do 9! Ja ne verujem.
Razume se da mi se ne isplati ni da idem.

29.01.2012.

Ovo su usrani dani - k'o da govna padaju sa neba sve do kasnog kurca, pa pravim omlet od svog srca...

29.01.2012.

Gomila ljudi, čavrljaju koještarije, kao, prisni i bliski, a mislim da pizdim od istih i svih tih šminki.

Najviše mi smeta što se iz ove kože ne može.
Hoću da odem,
hoću da me nema ovde,
da me nema nigde,
hoću da se ujutru ne probudim.
Eto, ne tražim mnogo.

28.01.2012.

O-o. Najebasmo.

25.01.2012.

What a wonderful day! ^^

Snow. *_*

23.01.2012.

Oprosti mi, Katrin, možda nisam bio fin, mada si mi bila draga.

Ne umem:                                                                                     Umem:
- da pevam;                                                                              - da pišem, kao, a i tim ne
                                                                                                      baratam najbolje
- da igram;                                                                                   već duže vreme;
- da naštimujem gitaru na sluh;                                          - da se snađem u par sportova;
- da odredim ritam sviranja gitare;                                      - da radim matiš lepo;
- da klavijaturu sviram različito                                             - da se snađem lepo
       levom i desnom rukom;                                                    u engleskom i španskom;
                                                                                                   - da se smejem
- ništa drugo da sviram;                                                        - da plačem;
- da crtam;                                                                                - da volim;
- još gore bojim;                                                                      - da kasnim;
- da šminkam;                                                                         - da se foliram kad treba;
- da hodam na visokim štiklama;                                       
- da shvatim ono što ne vidim                                             A ni ovih stvari baš ne mogu
      (hemiju, u fizici one oblasti koje                                    sad da se setim, ali dobro,
        se tiču struje ili sličnih stvari                                       menjaću vremenom oba spiska.
        koje se ne vide na oko);
- da naučim lekciju, osim napamet;
- da radim funkcije iz matiša;
- da govorim strane jezike,
               osim engleskog;
- još uvek da vozim auto kako treba;
- da kuvam, ništa;
- da sedim po nekoliko sati i učim;
- da istrajem;
- da se ljutim dugo;
- da lažem.

I još mnogo stvari kojih
trenutno ne mogu da se setim.



I kako sad da se čovek ne smori, i da mu se živi kad shvati sve ovo?!
Ne znam, nije mi ni do čega, jer sve čega se dohvatim mi ne ide, i ne umem da istrajem, i samo se nerviram. Dođe mi da razlupam ovu gitaru svaki put kad je uzmem u ruke.
Prodaću je, jednostavno, i da završim sa tim. Zašto da sebe maltretiram svaki put?
Ne osećam se kao da vredim, uopšte...

22.01.2012.

Jedva čekam proleće.

THE LAST NIGHT WAS...
hm... perfect?

20.01.2012.

Neću da ti pišem, nikad više. Neću. Nikad.

Mrzim cigare, i mrzim Marka, i mrzim sve što mi ne da da te imam do kraja, onda kad te nemam.

13.01.2012.

Ja neću da se smejem, jer to je jeftin blef...

Ne kažem ja.
Jeste da spavam svaki dan do posle podne, kad se kroz prozor moje sobe oblaci već naljute i posive, i ne vidim to jutarnje sunce o kome svi toliko pričaju, ali... nije mi žao.
Znate, ovako je lakše. Mnogo.
Ne proživljavam svaki dan ono što bih proživljavala.
Ono što me čeka bez tebe.
Ovako ustanem, raspadam se po kući malo, nešto pročitam, napišem, i već je vreme da uveče izađem sa nekim do grada, da prošetam - u zavisnosti koji je već dan.
Ne stignem da razmišljam o tom dnevnom prokletstvu koje bi me čekalo svaki dan iznova.
Koje si mi ti naneo.

I tako, svako ima svoje načine.
Ja sam moj pronašla.
Pustite me da se raspadam, dok delići mene ne reše da ponovo naprave jednu celinu.
Biću ja dobro, ne brinite za mene.
Kako se ono kaže... ''Moja priča je tek počela.''

11.01.2012.

Svako ima nekog koga više nema, k'o što tebe imam i što nemam ja.

11.01.2012.

Jebiga.

Niko od nas ne bira ko će da ga nervira u svom deliću svemira...

11.01.2012.

Dokle taj glupi džoker: "Ćuti, dobro je!" Ma nije!

Hajmo, moje noćne ptice, u još jednu besanu noć razmenjujući životne priče...

Uteho moja.

02.01.2012.

Dementorov poljubac.

Ja sam zaista ceo svoj život verovala u magiju, u sav taj svet Harija Potera...
U postojanje Hogvortsa naročito..
Jeste da ja za mesec i po dana punim 18 godina, ali to me neće sprečiti da i dalje tražim... magiju. Nikad me taj osećaj neće napustiti. Ma koliko godina imala. Ja znam.
Pa eto, zato sam i preimenovala blog. (Za neupućene, ''Let debele dame'' je poglavlje iz ''Hari Poter i zatvorenik iz Askabana''. :) ).
Enjoy! :)

30.12.2011.

Ja bih njega sad ubila, svega mi.

30.12.2011.

tadadam.

Ne, ne, ne, ne, ne, ne ostavljaj mene,
noćas su mi lađe sve potonule.
Ne, ne, ne, ne, ne, ne ostavljaj mene,
i ne daj mi da govorim u snu.

23.12.2011.

A letela sam nekad, letela i ja, imala sam krila, krila leptira...

Neki ljudi padnu, i opet polete.
Ja bih htela tako, al' ne mogu bez tebe.

22.12.2011.

Uporno stavljam zarez na mesto gde je odavno trebala da bude tačka...

18.12.2011.

Samo da obavestim one koji me čitaju i kojima je stalo da je gotovo... Raskinula sam... Posle 16 meseci i 3 dana. Kraj.

17.12.2011.

Dajte mi vina, ja nemam drugih želja! Ni bližeg roda, ni boljeg prijatelja!

''Nova godina nam ne donosi ništa,
to je noć kao i svaka druga,
umorna od svega ležem da spavam,
sutra me čeka stara tuga...''


Lepo ja kažem, na kraju ću da izađem na ulicu i bacam petarde, kao i svake godine dok nismo ''odrasli''.
Kakve žurke, kakve pičke materine, kad sam u startu znala da od toga nema ništa.
Možda je mama u pravu.
Možda sam se stvarno sjebala za ceo život.
Tačnije, za celu mladost.
A neću tako, jer imam previše da dam,
neću da odustanem od sebe i od sna!


Razboleću se.

17.12.2011.

Dosta samosažaljenja, Katarina, ustaj iz kreveta već jednom. Hoću ja, samo me mrzi..opasno mrzi... Ovako mi je bolje.

11.12.2011.

Ja nisam čedo proseka, mene ne vuče oseka...

A ti na mene stavi upitnik,
pa rekni da l' ti možda delujem k'o gubitnik -
 ma nema šanse, šta ti je! :))


Ja nisam luzer, o, naprotiv,
meni je osmeh light - motiv...

09.12.2011.

Jugar a las cartas usando tus cartas de amor...

Mandar un email a la Luna y la Luna responde que no...

Pensar siempre en ti,
contar hasta tres
y no saber nunca lo que pasa! <3


Reir para ti... :)

09.12.2011.

Zašto uvek ispada da se samo ja derem i da sam samo ja nadrkana na ceo svet?

I zašto mi se u poslednje vreme opet stalno plače kad je sve super?

Mrzim pitanja na koja nemam odgovore, i za koja znam, ma koliko razmišljala, da neću doći do odgovora...

06.12.2011.

Tebi bih dala svoje internet sate, ovako nezgrapna trenirala karate, odrekla se polovine svoje plate, odrekla se polovine svoje plate. Tebi bih dala i ono što nemam, i pored pizze svašta ja znam da spremam. :P

Tebi bih dala

i sredinu palačinke.

<3

05.12.2011.

Stvarnost se saplete samo na tren, i to je to...

Al' eto, ima lica što ulube lobanju, pa se pitaš ko li su.
Slično kao kad boli zub, a ti jezikom čačkaš, ne mož' da se maneš, mada smeta.
Vrag bi znao šta nas tera da čačkamo bolna mesta.

Ko su ti svi ljudi što ih u prolazu srećemo? Glupi pogled, ništa više znati nećemo.

Al' odjednom neka seta seti te na vrhu svega: svi smo mi hladni, k'o fol, jeb'o romanse iz poema.
Al' ova kora tu gore je zbog kamuflaže i fore; tamo ispod vapiš ipak da srodne duše postoje.
Da joj s licem psiha priznaš da ne vidiš druge žene,
da će se desiti kraj tebe ako ona ne bude kraj tebe.
Onako s dečačkom patetikom, čisto naivno, i smešno čak,
k'o da je za tri dana zvezda pad i sveta smak!

Onako kako priznajemo samo onda kad smo mortus.
Onako kako trezni lažemo za istu stvar.
Onako kako se tešimo da je u nedostižnom čar,
dok šakom teramo mušice mašte u mrak.

04.12.2011.

Zbog mene ne plači, suza nisam vredna. Kasno je da se sada menjam.

04.12.2011.

Samo snovi teku uzvodno. :)

Hajde reci svoje ime: Kazna ili Nagrada?
Ako si od cnog vraga, što je tako, tako slatko?
Ako si od samog boga, zašto traje tako kratko?
Zašto prolazi?

27.11.2011.

Još jedan tužan dan, i sve podseća na san, nek probudi me neko, ovo stvarno boli! Al' nema nikoga, osim hladnog odjeka, i čudnih mirisa u mojoj sobi... U ljubav verujem, možda i preterujem, možda trebalo je ranije da popričam sa tobom!!



K'o vrabac kišu predosetim,
sapliće život da me podseti
da skoro će kraj, da je šareni zmaj
jači od konca mog srećnog detinjstva.

I ne bih nikad rekao frka
u praznom džepu kada zbuni se ruka,
samo ti trepni kao da me razumeš,
i cela priča imaće smisla...


Ne boli me ni kad se drugi nasmeju,
šta oni znaju sem da laju i puze,
ali me boli kada nemaš ideju
šta da mi šapneš kada naviru suze...


Boli me žulj u čizmi ludih skitnica,
boli me muk svih onih napuštenih, ružnih ulica,
bole me rane koje samom sebi napravim,
al' nekako najviše me boliš ti.

U gradu što se nikad neće zvati mojim
previše mislim, dakle, jedva da postojim.
Makar me slaži da me stvarno razumeš
kad dirnem zvekir na grudima tvojim...

Anđele moj...

26.11.2011.

''Ja misliću na tebe i kad te svi zaborave, i zvaću tvoje ime i kad bez glasa ostaanem...''

Upravo došla kući od njega, ispratio me taksijem, i baš ova pesma bila je na radiu... Baš odgovara mom trenutnom stanju, mada ne slušam tu vrstu muzike. Moram da je pustim sad. :)

24.11.2011.

Jebeno najviše na svetu.

I sve je kao pre,


još si moj anđeo...

24.11.2011.

Zovi me, zovi na greh.

Evo ti sve, i suze i smeh...

23.11.2011.

Ooo, daa, taj petak je suuviše daleko. :/

21.11.2011.

...Jer sreća je lepa samo dok se čeka, dok od sebe samo nagoveštaj da..

''Čeznem da te ostavim zauvijek, ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogao otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosno dižem glavu i dolazim vesela u tvoje društvo.
Neprekidne strijele iz tvojih očiju čine da je moj bol vječito svjež.''

21.11.2011.

Kako tako nikad ne kažeš reč koju bi trebalo?

A znaš kao: možda se vrati da mi kaže još nešto.
Uvek ta jebena lažna nada.
A neće.
I onda se ponovo ta moja zaljubljenost pretvori u gorčinu...

___________________________________________________________
Naprosto, ja sam čekati znala, kao niko na svetu.


I ogovaram te, ogovaram te iznova i iznova ovde na svom blogu, jer znam da ni njega ne posećuješ odavno... I kao da ne može više da boli, jer znaš koliko je bolelo u poslednje vreme, sad je samo... nekako sve ravnodušno.
Osim u jutrima kad sam zaljubljena ponovo...

20.11.2011.

Časti me, Noći, stara prijateljice! U čašu natoči žudnju da me slomije...

Zar nisam dovoljno gubila, ko će izmeriti bol?

Do očaja ljubila!

Namerno bežala




da bih se vraćala!
(;

20.11.2011.

Ostavio je trag po telu mom, koji nikad, nikad neće da prođe...

Nee, ti nisi htela anđela,
htela si crnog đavola,
od njega si to i dobila!
=)

20.11.2011.

Eh, da je barem ostalo više dobrih bendova...

Bojim se izlizaće mi se krevet od tolikog razvlačenja po njemu i odlaganja obaveza...
Ne, ovo definitivno nisu moji dani.
Mada sam se jutros ponovo zaljubila.
''Jesen je, doduše, ali malo sam prestar da bih čekao samo na proleća...''
A i prošle sam jeseni bila zaljubljena...
Sve to ima svoje... I ko zna zašto...

Nikada više neće biti onako. Znaš da će biti drugih lica, drugih trepavica i drugih usana, ali neće biti iste. Biće drage, ali ne i najdraže; biće lepe, ali ne i najlepše; biće mile, ali ne i najmilije.
Nikada više neće biti onako. Znaš da će biti drugih lica, drugih trepavica i drugih usana, ali neće biti iste. Biće drage, ali ne i najdraže; biće lepe, ali ne i najlepše; biće mile, ali ne i najmilije.


18.11.2011.

Hoću da vidim proleće u tvojim očima.

Znaš šta je tužno? Znaš šta najviše boli?

Da bi nas neko voleo

moramo se izobličiti

koliko je potrebno

da se uklopimo

u njegovu sliku o

nama.

Inače je on

razočaran

i oseća se izdanim.

_____________________________________________
I korak napred, natrag dva, valjda nam je takva sudbina...
Godine prolaze, neka idu bez mene.

17.11.2011.

Ne brini se za me, ja sam već navik'o sam, bez svjetla usred tame, po vodi hodati znam...

Lelo, ti ne znaš,
lelo, da ranjen sam,
lelo, u srce baš,
lelo, zar me i ti ostavljaš?


___________________________________________
Meni je teško, najteže, kad novembar tužno zalaje...

16.11.2011.

Sanjaj, ne budi se, jutro i onako pokvari sve!

15 meseci, ljubavi moja. Sreća, ej. Nisam stigla da izađem na Blogger, a da ne prođe taj petnaesti, a i sad sam preko telefona izašla, pa ne zameri. Razumeli smo se, znaš da mislim na naš petnaesti. Te kjero. Najviše na svetu.

14.11.2011.

I naprosto se tuuga desi, i naprosto si tuu gde jesi.

13.11.2011.

15:15 - neko misli na tebe...

13.11.2011.

život mi se polako raspada...

12.11.2011.

Kad zima posle svega dođe...

-A je l' me te quiero?
-Te quiero te.


Sreća. Obožavam.

Hoću ovakvu kosuuuu. :$
Hoću ovakvu kosuuuu. :$


11.11.2011.

To su samo godine, kad se čovek otkine, k'o od one GORKE TEČNOSTI...

Treba mi tvoje rame
da se naslonim tu poslednji put.
Da pomirišem sva ona leta
koja nikad nećemo videti,
da zažmurim za sve noći
koje nećemo zajedno prespavati.

Da me zagrliš zadnji put
za sve što nikad
neće doći;
da nikad ne zaboravim kako je lepo sve moglo,
a neće.

I da se isplačem zadnji put
na ramenu na kom sam se
čitav život trebala
smejati.

09.11.2011.

Miriše ti kosa, još taj miris osećam...

Zaboravljaš šta smo jednom davno rekli:
kad ostavljaš - ostavljaš sve što smo stekli.

Zaboravljam u šta si me nekad kleo:


kad ostavljam - ostavljam za život ceo...

_____________________________________________
Sačuvaj bar onaj ponos u tvom glasu, koji sam volela...

02.11.2011.

I niko više nije bitan, svi su pesak prezren i sitan, pesak ispod nas...

I tako ja živim od petka do petka,
svih sedam dana neumorno čekam
taj petak
i poneku subotu.

Sve drugo postaje manje bitno,
i sve što trebam bude manje hitno,
dok čekam
taj jedan petak.

Naše vreme, naš petak. Ne želim da ikad prođe to veče. I u poslednjih ne-znam-koliko petkova, ja ne mogu da odvojim koji je bio bolji, jer svaki je bolji od prethodnog. Svaki nas više povezuje. Za svaki sledeći živim još više. Svakog sve više ćutimo, ako treba da se ćuti, i sve više pričamo, ako treba da se priča.
Svaki sledeći mi sporije dolazi.
Šta si to uradio od mene? Čoveče...

Ne znam, mili, šta da ti kažem. Očekivanja su mi prevelika za ovaj petak. :P Nadam se da me nećeš razočarati.

Izguraću ja još ta dva dana, nije to problem; problem je u tome što će i to veče petka brzo da prođe, pa onda ponovo u krug...

Ali, znaš, znače i ove večeri između kad te vidim. Znače mnogo. Da nije njih, ja ti, mili, ne bih preživela nedelju dana.

Volim kad me čekaš ispred gimnazije posle škole.
Volim kad se smrzavam sa tobom dok prolazimo kroz park. U stvari, kad se ja smrzavam, a ti pokušavaš da me zagreješ.
Volim kad se zacenem od smeha odmah ispred hotela, a to volim samo zato što ti voliš.
Volim što volim žutu boju parka zbog tebe.
Volim čak i što svaki dan zajedno žurimo kroz grad, kroz park, pa pored hotela, da bih ja na vreme stigla kući.
Volim što ti je stalo, ljubavi moja jedina.
Volim tebe, najviše na svetu!

02.11.2011.

Bože, koliko ga volim.

01.11.2011.

Šta radiš kad shvatiš da počinješ da se vezuješ za neku osobu?

<3

01.11.2011.

Previše dugo nikom ništa ne pričam, onda dođe taj petak, i ja sve zaboravljam...

I svako se jutro budim iznova zaljubljena. :)



31.10.2011.

Everything is so perfect, except my school marks.

13.10.2011.

Savršenstvo.

<3

Al\' polako, da mi ne bi koja reč promakla...
Al' polako, da mi ne bi koja reč promakla...


08.10.2011.

Ja samo sebe za sve krivim, jer ja sam birala taj put.

Otkud svi ti paraziti što su nam zagustili? Nemoj ''stari moj'', krivi smo mi što smo ih pustili! Ni svi ti silni infantilni, što su puske sanjali. Ne, ne, derane, krivi smo mi što smo se sklanjali. Nisu krivi sedativi sto ih nisu sputali. Sorry, matori, krivi smo mi koji smo ćutali!

07.10.2011.

Ljubi se isto, ljubi se, i ono ''volim'' kaže se, al' slatko kao nekada - nikad, Nataša.

Oktobar je moj omiljeni mesec.

Ja bih opet s njime na jastuku šaptala kao prošle zime, kad mi je šaptao...
Ja bih opet s njime na jastuku šaptala kao prošle zime, kad mi je šaptao...


04.10.2011.

Zalud te privijam uz sebe, ti kao talas izmichesh...

K'o nekad ochi mi zatvori, zatvori, ja cu znati ko je to! K'o nekad shapni mi:''Pogodi, pogodi ko te nocas sanjao! U snu te nocas ljubio!''

Sa tvojim dodirom se chezhnja rimuje.
Sa tvojim dodirom se chezhnja rimuje.


20.09.2011.

Ne žalim se, dragi moj, ti ćeš uvjek biti svoj. Ja ću mudro biti tvoja, a moja priča samo moja.

Odoh u školu, da preživim još jedno izbegavanje odgovaranja biologije. Jedno od mnogih u nizu. xD

19.09.2011.

Ritam tvoga dodira gori mojim venama... Ritam tvojih pokreta rađa me i ubija.

Ja: Dobro, to što sam ja očekivala nešto drugo od tebe, to je apsolutno moj problem.

Dimmi: Ovo veze s kurcem nema.

Ja: Šta?

Dimmi: Ovo Lolipop.

Ja: Kako nema veze kad je jur brejn slajtli darkr?

Dimmi: Pa jeste, ali mi je nekako skrooz nepovezana rečenica. Kao u Paranoji u Las Vegasu.

Ja: E, nemaš pojma.

Dimmi: E, mala, niko te neće voleti kao ja. Niko.

Ja: *bez teksta* *suznih očiju*

 

Ja: A ljubaviii

Dimmi: A moliiim?

Ja: A hoću date zagrliiiim. Jaako. Najjače.

Dimmi: Sutra kad se vidimo.

Ja: Je l' me čekaš ispred gimnazije posle časova?

Dimmi: Trebalo bi... Idem da šoram.

Kunem se, eto, kunem se, da ga volim više nego ikad.

 

18.09.2011.

Haha. -.-

Mislim, kao da ja to radim svaki vikend. Gluposti. Sledeći vikend će biti drugačije...

16.09.2011.

Konobar, donesi cugu za ovaj sto, proveri lager pića mog; noćas ću da se napijem. Konobar, donesi uvek čaše dve, jer tako mnogo lakše će tuga noge da dobije... Ponekad, kao stena od kamena, pustim plimu da pobedi, i da me s tobom povredi.

Ponekad, kad se za sobom okrenem

lavina suza se pokrene,

zbog svega i zbog svih...

Ponekad, i Dunav se zaustavi.

Neslana šala sudbine čini se

da smo bili mi.

 

Na dlanu piše sve šta kome ostaje, i ti ćeš nekog voleti.
Al' jednom ljubi se, i jednom gubi se, to nikad nećeš preboleti.

15.09.2011.

Laki drhtaj, naglo prekinut san, i jedan sasvim obichan dan.

15.09.2011.

Budi saaam na ulicii , budi saaam . Budi saaam. Budi saaam. Budi saaaaaaam !

15.09.2011.

>

U velika si se govna uvalila, princezo.

12.09.2011.

Bitanga i princeza par, ne, ne, ne. Ne ide to.

I ono... samo mi se čini da više nikad neću biti ista. Kao da nikad više neću moći da se cela dam, kao što sam umela. Mada se nikad nije cenilo. I baš zbog toga, možda baš zbog toga, ne znam. Ali ono... sranje je.
Rekao je da je sit, i princeza i svih drugih prevarenih žena, a i mene. Rekao je da će otići, otići iz ovog smešnog grada, i da ga pustim da spava.

10.09.2011.

A što ne bi on nazvao, i on ima ovaj glupi stroj. I onda mislim nije loša stvar...

I vrtim, i opet vrtim, i vrtim taj prokleti telefon!!

Da sam, da sam, da sam...
Da sam, da sam, da sam...


06.09.2011.

Au brate. -.-

Ona mi nije trebala večeras baš ni za šta, al' 'ajde. Život je to. Oči su mi, znaš, pune one iste magle.

04.09.2011.

Bez tebe nemam kud.

Lažu oči moje da nisu tvoje, vole te još uvek kao prvi put!

WHERE DID THINGS GO WRONG?
WHERE DID THINGS GO WRONG?


24.08.2011.

:)

Želim tek da napomenem da su mi ovih dana - Kockarka , Prgava , LonleyDreamer , Nit , Zazmuri - postale jako drage. :)                  

22.08.2011.

Iza ugla čujem muziku, generacija je cugala.

To mi radi, uuh, to mi radi, aah, jer ti možeš da mi radiš sve. To mi radi, uuh, to mi radi, aah, jer ja zaljubila sam se!

19.08.2011.

Ne zaboravi da smo za ljubav živeli.

Jedno znaj: kad prođe sve i dođe kraj ne zaboravi da mi smo ljubav imali. <3

16.08.2011.

Dobro jutro, bloggeraši.

Kol'ko sam se malopre okej probudila, toliko se sad sranje osećam. I da, upala sam u još jedan karantin. Bravo ja!

15.08.2011.

Dragi moj,

dočekasmo i ovu godišnjicu. Našu. Jedinu. Pa nek nam je sa srećom! :)

I vidiš, ovo mi je jubilarni 100-ti post. Kao da sam ga čuvala za ovu priliku. A nisam. Znaš da ja ne umem da čuvam za posebne prilike. Samo sad i odmah.

Godinu dana, jebote. Mnogo. Ali kako si ti sinoć rekao, nije dovoljno. Nije, nikad.

Večeras će godinu dana mom prvom drhtanju pred tobom, kad si krenuo da me poljubiš. Nije mi bilo svejedno, nimalo. Osećala sam se kao zec pred pogledom pitona, osećala sam se kao pred moćnim Zevsom.

Dugo će proći posle toga dok sam ja shvatila da si i ti tog petnaestog glumeo, trudio se da ostaneš kul i pribran, čak više od mene. :P    A znaš da me je to i osvojilo. Osvojio si me svojim hladnim , kul stavom. I još uvek umeš da me osvojiš tom glumom. Samo što te sada poznajem, pa znam kad glumiš, a kad ne. :P

Svašta se desilo za ovih godinu dana: dobrih i loših stvari, reči, postupaka. I posle svega, imam samo da kažem da nije mi žao. Ni zbog čega. Zbog najmanje sitnice. Ne. Volim što se sve odigralo tako kako jeste, što smo se toliko povezali, spojili, sve. Sve je bilo kako je trebalo da bude, znaš to? Volim te, moj jedini, voli te samo tvoja malaa. :) Najviše. Bre!

10.08.2011.

tada da dam.

A JA SAM SVE ŠTO KAŽETE DA JESAM, I JOŠ GORE OD TOGA! ;)

08.08.2011.

Njnjnjnjnj.


Hajde, ljubavi moja, samo još nekoliko dana. Šta je to za nas. Ništa, reci, reci da nije ništa, gore smo stvari preživeli.

Volim te. Sve će biti kao pre. Obećavam.
Volim te. Sve će biti kao pre. Obećavam.


08.08.2011.

Da te još jednom u životu vidim ja.

Sećaš se, te je noći padalo cveće sa bagrema. I suze moje k'o kapi rose na tvoja ramena.
Da sklonim oblake rukama malenim,
i nebo obojim očima garavim,
da nam još jednom zasja zvezda danica...
Da sklonim oblake rukama malenim,
i nebo obojim očima garavim,
da te još jednom u životu vidim ja...



Daleko, daleko srce mi je ostalo, ostalo za sva vremena, da kraj tebe budi se.
Daleko, daleko srce mi je ostalo, ostalo za sva vremena, da kraj tebe budi se.



Stariji postovi

Let debele dame...
7475

tražim ritam u koraku ,
usporavam ti hod .
slušam kako zapitkuješ
uzvraćam osmehom . ;$

pain is temporary . quitting is forever .
uzmi il' ostavi , ko je mogao da pretpostavi ?

pitam ga da l' zna da se volimo , da se još volimo .
"koješta", gunđa on, "dodaj bokal , stari moj" ...

prošla sam sever i jug , širom pa u krug , i čega sam ostala željna ?
pa ne baš mnogo tog... bršljana s jednog zida visokog...